ОТВАРАЊЕ ВАТРЕ НА МЕТУ
Непријатељске мете гађају се по редоследу опасности. На ово могу утицати близина, наоружање, акције и локација талаца.
Очигледно, прво се пуца на најближег непријатеља и пуцање се наставља све док се он не онеспособи. Када се суочава са више противника, стрелац не може сувише дуго да се бави једним наоружаним. Он мора првог та туче јаком и брзом ватром а затим да се помери до својих другова без одлагања.
Постојање више предходника од средње до блиске удаљености захтеваће отварање ватре по реду опасности а на основу наоружања. Комплетно наоружани може бити већа опасност од оног само са ручним наоружањем; баш као што и противникова пушка има предност над ножем или машком. Изузетак је када се нож налази у веома великој близини а пушка је унеколико даље.
На крају, криминалце или терористе који се налазе веома близу талаца, биће потребно експедитивно неутрализовати. Пре него што могу да се опораве од граната за ошамућивање и изврше своје страшне претње – убијање талаца. Исто важи и за наоружане који одмах заузимају претећи став према осталим члановима тима за напад.
Из искуства знамо да стрелци постижу боље поготке када престају да пуцају. Мада неки тимови, као што су Израелски, пуцају и док трче и настављају да напредују према опасности, ово има успеха само са великим и блиским метама. Када је у питању више мета, стрелцу је потребна равнотежа и добра стабилна основа да би био у могућности да пуца највећом брзином. Да би пуцао у мету у великој близини талаца, или да би сигурно погодио противника у главу, стрелцу је потребно да стане, циља и опали. Пробајте обоје и видећете шта најбоље одговара вашем стилу и способностима.
Нема коментара:
Постави коментар