субота, 24. децембар 2011.

ОБУКА ВАТРЕНИМ ОРУЖЈЕМ






ОБУКА ВАТРЕНИМ ОРУЖЈЕМ




БЕЗБЕДНОСТ
Следећа ставка у агенди, пре обуке ватреним оружјем јесу нека основна правила и смернице које се односе на безбедност и поступак. Следећи пример су правила STTU пре употребе стрелишта.

Правила
Усавршена тактичка обука ватреним оружјем знатно је захтевнија од основног гађања у мету. Повећан ниво опреза због потенцијално нарушене безбедности је неопходан. Обука ће укључити брзо кретање са напуњеним оружјем; просте и сложене тимске вежбе; повишен степен напора; напуштање класичних поступака гађања.
Особље STTU захтева пуну пажњу свих учесника. Ако не разумете вежбу или команду гађања – ПИТАЈТЕ!

Руковање ватреним оружјем:
1.      Третирати сво оружје као да је напуњено
2.      Не усмерити оружје на било шта што не желите да уништите
3.      Држати цев пушке надоле све време поготову када се крећете са напуњеним оружјем
4.      Држати прст даље од обарача сем када се припремате за пуцање
5.      Поново ставити пиштољ у футролу после пуцања
6.      Дуге цеви треба носити са отвором навише из безбедоносних разлога
7.      Не треба непотребно баратати оружјем изван линије
8.      Не разговарати и не скретати пажњу непотребно док сте на линији
9.      Пажљиво слушати све команде на стрелишту
10. Користити заштиту за очи и уши када сте на линији или близу ње
11. Никада не остављати оружје без пратње – било да је напуњено или празно
12. Не користити челичне мете за пушке
13. Не користити челичне мете ближе од 10 јарди

Персонално руковођење
1.      Инструктор / руководилац гађања има потпуну контролу над ватреном линијом
2.      Свако понаособ је официр безбедности – користите здрав разум
3.      Не покушавати ни једну вежбуза коју верујете да је изнад ваших личних могућности
4.      Свако може позвати "прекини паљбу"  или "зауставу" ако види да постоји потенцијална опасност за безбеност
5.      Да би се одржао ритам обуке неопходно је да инструктору све време посвећујете вашу пуну пажњу
6.      Поново напунити магацине кадгод наступи пауза
7.      Променити илии поправити брзо мете када је линија "чиста"
8.      Послушати одмах све команде на стрелишту – нарочито "ЗАУСТАВИ" и "ПРЕКИНИ ПАЉБУ"


БУДИТЕ ОПРЕЗНИ – БУДИТЕ СИГУРНИ


САВЕТИ ЗА ИНСТРУКТОРЕ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА БЕЗБЕДНОСТ

Поред правила и смерница које важе за курсисте, инструктор подједнако мора бити пажљив приликом конципирања и спровођења различитих вежби гађања потребних за школу рације. Лоше конципирање курса или позиционирање мете може бити исто тако опасно по нечије здравље као и несигурно руковање оружјем. Курс се мора проценити не само по томе како треба већ и како би се могло  урадитиако стрелац није добро разумео. Стрелци ће под стресом урадити најразличитије ствари – најчешће је да  престају да мисле када почну да пуцају.

1.      Поставите се ауторитативно и одговорно на стрелишту.
2.      Дајте свим учесницима писмена упутства о безбедности
3.      Обезбедите да сви присуствују лекцији о безбедности пре почетка обуке
4.      Објасните пажљиво све вежбе гађања – дозволите постављање питања
5.      Имајте одговарајуће помоћне инструкторе на линији
6.      Проверите сво оружје да није оштећено, злоупотребљавано или запуштено
7.      Издајте само висококвалитетну муницију за обуку
8.      Пазите на курсисте који доживе стрес код појединих вежби
9.      Будите посебно опрезни код вежби пуцања и кретања
10. Пажљиво размотрите позиционирање мете из безбедносних разлога
11. Поставире реалне и остварљиве циљеве
12. Водите помоћу примера и немојте се двоумити да демонстрирате форме коректног гађања и тактику

Запамтити да су основне инструкционе директиве за гађање у мету "уочи мету – повуци обарач". За тактичко гађање то су "контрола отвора цеви – прст са обарача – успори".

ТЕМЕЉИ ОБУКЕ

Битно је да програми гађања буду тако конципирани да одржавају реланост што је више практично могуће. Такође је битно да агенти курсисти  уложе све напоре  да овладају својим оружјем на начин који одговара добром "уличном поступку на улици". Ово укључује вежбе провере повлачењем, вежбе потезања, покривања мете после пуцања, редукције стресом настале сужене визије, поновног пуњења и вежбе сметњи у функционисању.

Провера повлачењем – Многе од прогресивнијих група на обуци и неки инструктори пролазе кроз  "врућу линију" приликом обуке искусног особља каква би и требало да буде школа рације. Стога је осноцно да стрелци стекну навику да провере да се метак налази у комори пре него што почну гађање или пређу на нову вежбу. Ово је познато као провера повлачењем. Једноставна ствар као што је повлачење клизача назад за четврт инча или слично све док се не види чаура у комори.

Потезање – Многи стрелци постају веома самоуверени (немарни) у своју вештину потезања када почињу вежбе са пиштољем који им је већ у руци – као у вежбама уласка са бојевом миницијом. Да би се потврдила добра навика, потезање оружја увек треба да буде позитивна, ефикасна, отсечна кретња, са прстом од обарача.


Покривање мете – Стрелцима не треба да буде дозвољено да одмах врате пиштољ у футролу после гађања. Мора постојати кратка пауза када су они у могућности да процене ефекте својих хитаца на опасног противника. После пуцања у мету или једноставно потезања на мету "без пуцања", стрелац треба да настави да посматра осумљиченог, спуштајући отвор цеви до отприлике нивоа препона осумљиченог. Како постаје све задовољнији што осумљичени не мора више бити претња, оружје се може повући назад у позицију блиског покривања отприлике на ннивоу каиша. Завршни корак је футрола. Ова техника је такође позната као "смањивање", системско ублажавање степена претње.

Сужена визија – Знамо из искуства  да ситуација опасна по живот има неколико психолошких ефеката на нас као стрелце. Један је сужена визија изазвана стресом. Да бисмо помогли курсистима да преброде ово, охрабрујемо их одмах после гађања да одмере околину или барем да погледају у мету са стране.

Поновно пуњење – У обуци борбеним ватреним оружјем, инструктор не треба да говори учесницима када да напуне оружје. Пуњење треба да се обавља по потреби и да се магацини допуњују између вежби. Током вежбе, могу користити тактичко пуњење или борбено пуњење како ситуација диктира. Борбено пуњење је брза акција која се изводи пред лиицем опасности. Празан магацин се избацује директно из оружја. Тактичко пуњење је много мирнија акција која се изводи за време тактичке паузе. Магацин се може извадити и заменити новим а стари одложити у одговарајући џеп за могућу каснију употребу.
    



Сметње у функционисању – Поново, код тактичке обуке, вежбе на стрелишту неће престати због тога што оружје добро не функционише (заглављивања) и од курсиста се очекује да отклоне сметње на експедитиван начин. Две најчешће вежбе, а које морају постати скоро рефлексне, су неуспех да се обави вежба "извуци, потегни, опали" и вежба са цилиндрима, било "чишћење" или "преокретање и натезање".








ГАЂАЊЕ ИЗ БЛИЗИНЕ

Технике гађања којима се уче патролни полицајци на стандардном стрелишту од 25 јарди нису увек најефикасније за блиска сучељавања која се често догађају када треба направити динамичан упад у забарикадирану локацију. За обуку уличног преживљавања, извршење високоризичних налога, спасавање SWAT-a или таоца, полицајци треба да науће много ефикасније технике пуцања из близине.
Технике пуцања из близине, обично подучаване каодео много комплетнијег CQB програма, развијене су да одговоре потребама појединачног члана SWAT тима, у условима борбе у затвореној просторији. Тек када је овладао потребним индивидуалним вештинама, биће у могућности да се ефикасно усвоји све сложености које му пружа обука за улазак целог тима са бојевом муницијом.

Услови који се срећу у борби у затвореној просторији су:
·        Висок стрес, пуцање великом брзином
·        Релативно кратак размак: 3 стопе до 45 стопа
·        Лоше осветљење
·        Ограничен простор за маневрисање
·        Више циљева / преступника
·        Особе са стране / таоци у близии оружаних осумљичених
·        Дим, бука и пометеност

Без ннамере да увреди полазника курса, основно је почети са CQB програмом гађања да се види колика је његова способност да погоди појединачну мету, разумном брзином, на седам до десет јарди. Када он демонстрира своју основну вештину, треба напустити класично циљање и пуцање и почети са програмирањем његове руке, очију и мозга да функционишу на бржем  и више координисаном нивоу.
Да би се стрелац усавршио на таквом нивоу, он прво мора да препозна недостатке у својој вештинни. Мора да превазиђе свој его и да изврши озбиљну самопроцену. Можда је брз али има повремене пропусте; можда је врло прецизан али му недостаје права брзина; можда појединачне мете нису проблем али су зато бројне мете проблем; итд. Сви стрелци, чак и светски шампиони имају неке своје недостатке у гађању.
Ако стрелац престане да поцењује себе старим класичним стандардима: воли да вежба и гађа; ужива да се истиче; и жељан је да помери своје сопствене границе навише; он ће достићи нивое брзине и прецизности које му раније нису биле доступне. Квака је у томе што ово захтева време, посвећеност, муницију и квалитетну инструктажу.

ПРИНЦИПИ ПУЦАЊА ИЗ БЛИЗИНЕ

Припрема за посао рације и пуцање из близине захтева познавање основне тактике, физичку агилност, контролисање агресије и вештину гашања изнад просека. Због ограниченог простора у већини соба, стрелац се може наћи у врло тесној близини наоружаних тешких преступника, са врло мало времена на располагању за процену ситуације. Ако стрелац не реагује брзо и не пуца рефлексивно, може завршити у статистици регистра FBI о припадницима који су страдали у пуцњави.
Концепцијски принципи ватреног гађања добро су познати : Тактика-Прецизност-Моћ-Брзина (T.A.P.S.). Није важно колико један стрелац може бити добар, ако направи тактичку грешку она се може показати фаталном. Прецизност је релативна за задатак који предстоји. Човек треба само да је способан да погоди зону убијања на мети величине човека – није тежак подвиг у идеалним условима. Моћ је битна у систему оружја, муниције и броја хитаца које појединац испали. Обично два до три у груди и/или један или два у главу, када преступник не одговори на хице у груди. Брзину диктирају близина, опасност и лична способност.
Да би постигао могућност да пуца довољно брзо, а да не угрози прецизност, потребно је извршити модификацију темељних поставки основног гађања.
Главне особине ПОЛОЖАЈА још увек су удобност и равнотежа али ту такође мора бити и флексибилност за брзо кретање. Постоји природна тенденција да се лагано савију колена. Немојте превише претеривати са тим, чучећи или повијајући се напред до појаса као у старом FBI чучњу.
ЗАХВАТ оружја, ручног пиштоља или SMG треба да је чврст али не жесток. У којој ће мери оружје бити испружено према мети зависи од удаљености од мете и потенцијалне могућности да стрелац буде разоружан.
ПОРАВНАЊЕ НИШАНА, у конвенционалном смислу, често ће бити немогуће због малог светла и фиксирања мете под стресом. Када наоружани преступник упери оружје на вас или на другог члана рације, скоро је немогуће одвратити вашу пажњу од блиске опасности и вратити је на нишан. Поред тога, растојања су обично довољно близу да је могуће ослонити се на меморију мишића  и  природно НИШАЊЕЊЕ ОРУЖЈА.
Сва нада да се контролише ДИСАЊЕ под великим стресом, код високоризичних задатака је беспредметна. Најбоље што се може постићи је да стрелац свесно присили себе да се опусти и природно дише пре уласка. Када се стрелац усмери на јуриш, брзина пулса и дисања драматично се повећава – одговор људског тела "бори се и бежи". Када пуцање престане, стрелац може поново да учини свестан напор да смири лупање срца и ублажи отежано дисање.
КОНТРОЛА ОБАРАЧА такође се мора модификовати. Нема се више времена за споро повећавање притиска за перфектан "прасак изненађења". Оружје мора да опали сместа чим стрелац има чист домашај и пре него што наоружани може да пуца први. Са правилном обуком, прст за обарач постаће програмиран да одговори на визуелну појаву и да притисне обарач уз врло мало свесног напора.
Када је у питању ВИШЕ МЕТА, стрелац ће доћи у ситуацију да зависи од истог овог брзог нишањења оружја и подсвесног пуштања обарача. За дуже пуцње и мање мете може бити потребно коришћење много свесније слике нишана и прогресивнија контрола обарача.
БРЗИНУ којом се пуца диктирају три фактора. УДАЉЕНОСТ од мете, ВЕЛИЧИНА мете, лична СПОСОБНОСТ стрелца. Човек никада не треба да пуца брже мего што може да гарантује погодак и никада не треба да покушава да пуца до границе могућности другог стрелца. Промашаји су неприхватљиви део обуке и озбиљна опасност за операцију. Искористите додатних четврт секунде да бисте гарантовано погодили циљ на метама средњих вредности – ово пружа могућност пиштољу да уђе у зону убијања.
ПРАЋЕЊЕ АКЦИЈЕ је друга основна темељна поставка којој има мало места у пуцању из близине. Временом, искуством и праксом, стрелац ће развити поверење у себе да чак неће ни морати да проверава своје хице на непријатељским метама. Знаће када су меци пали на циљ и скренуће своју пажњу на друге могуће опасности које вребају. У оперативном смислу, човек треба да пуца све дотле док неутралише опасност, или док исти не падне, али код статичних мета које не реагују човек мора да развије самопоуздање да се креће и пуца, ако је брзина есенцијална.


САВРШЕНИЈА ОБУКА

Да би заиста постао добар стрелац, човек мора да искорачи писане речи, изван оног што се сматра прихватљивим, и чак изван оног што се учи. Ниједан инструктор не може да врши притисак на стрелца нити да га гура онолико колико он сам себе може да гура. Једном када овлада темељним поставкама и када стрелац постигне стандард који је увелико изнад просека, онда он мора да гледа изнад свесне механике пуцања и да се упиње да достигне ниво када пуцање постане природна ствар.
Постоји ниво када је неко обавио толико гађања да оружје постаје део његовог тела, мишићна меморија доводи оружје у линију нишана сместа, око региструје нишан без свесне помисли, и обарач се пушта када су сви услови правилни. То је иста она координација, степен умешности и рефлексна акција коју поседује сваки врхунски спортиста. То је оно што издваја шампионе из масе.
Хајде да размотримо технику коју STTU користи а коју могу посматрати као јерес неки конзервативнији инструктори који никада нису били стрелци највишег ранга. Није увек неопходно да се фокусира нишан да би се прецизно пуцало. Утврдили смо кроз ноћно пуцање и брзе вежбе пуцања, на борбеној удаљености, да појединац може да постигне солидне погодке а да уопште не види нишан. Чак и на 25 до 50 јарди били смо у могућности да фокусирамо мету, пустимо да нишан не буде сасвим чист, па ипак постигнемо хитац у центар масе. Истина, ако желимо да постигнемо најбоље могуће резултате, неопходно је да фокусирамо на предњи нишан. Али за борбено преживљавање и максималну брзину, то није увек неопходно.
Предности ове технике у улози спасавања таоца или агента су следеће:
- Није неопходно да одвратите вашу пажњу од потенцијалне опасности
- Бићете у могућности да боље региструјете реакцију преступника на погођеност хицима
- Имаћете бољу периферну прегледност кретања талаца или додатних опасности
- Нећете бити хендикепирани када вам околности не дозвољавају да видите нишан
- Брже је код пуцања изблиза
Постоје такође неке предности ласерских нишанских уређаја. Они омогућавају стрелцу да усресреди своју пажњу на развој ситуације а не на своје оружје.
Сада, заправо ми можемо да видимо нишане и региструјемо све остале информације због повећаног опажања и визуелне оштрине. Зависи од појединачног стрелца колико ће да иде даље од прихватљивих техника по његовом мишљењу и пронађе шта му најбоље одговара.
Друга сфера аргументације јесте наше чврсто веровање да не постоји нешто што би се могло назвати инстиктивно пуцање. Човек није рођен са инстиктивном способношћу да рукује ватреним оружјем или пуцањем. Појединац може поседовати изузетан вид, рефлексе, координацију и способност за руковање ватреним оружјем али ТАЧКА ПРИРОДНОГ ПУЦАЊА је научена вештина. Постоје појединци који ће вас натерати да помислите за њих да су инстиктивни стрелци али то може само да значи да они неправилно означавају свој стил пуцања.
Пуцањем у тачку, без употребе нишана може се овладати кроз стално понављање датог кретања све док се не развије меморија мишића. Ако се оружје доведе у позицију циљања (ниво очију) довољно пута, коначно ће се вратити у тај положај чак иако се фокус држи на мети. Ово није инстикт већ једноставно комбинација концентрације и меморије мишића – продукт репетиције и позитивног појачавања. Нажалост, мало агенција криминалистичке службе има средстава за толику количину муниције и времена за обуку.
Код сваког стрелца који је довољно искусио циљно гађање и борбено гађање, постоји велика вероватноћа да ће погодити мету чак и када његови нишани нису видљиви. То се зове "улажење у цев" и јесте важећа формула пуцања у тачку, без потребе да се уче друге технике.

БРЗИНА

Многи инструктори и агенције стављају претерани нагласак на брзо пуцање, захтевајући од полазника њихових курсева да постигну извесне циљеве у датом времену. Ово може озбиљно да омете успех новог стрелца. Уместо да ради на несметаном повлачењу, правилној форми и гарантованим погодцима, стрелац једноставно покушава да све своје хице испали у оквиру временског лимита.
Брзина којом неко пуца треба да је диктирана величином мете, удаљеношћу од мете, и што је најважније личнном способношћу.
Сви тимови рације треба да имају постигнуте стандарде и квалификације које с...шу...е...ају за пуцање под стресом и у ограниченим условима времена, али ово треба да су реални стандарди који су унеколико небитни за време почетне обуке. Први нагласак треба ставити на прецизнност и ГАРАНТОВАНЕ ПОГОТКЕ. Тек после стрелци треба да подстичу себе и да развију брзину а да због тога не трпи прецизност.
Када се увежбају уласци са бојевом муницијом и тимске вежбе, стрелац ће увек пуцати брже него што је нормално убележено појединачно време сваког од њих. Ово је директна последица стреса, пораста адреналина, преосетљивост чула и притиска жеље да се не заостане за другима. Са свим овим стимулансима, није неопходно за стрелца да себе тера да брже пуца, брзина ће природно сама доћи.


Нема коментара:

Постави коментар