Ko puca u politicare

NA NISANU ATENTATORA     -    Josif Finci

Ko puca u politicare

Posle atentata na Regana, 30. marta 1981. godine u Vasingtonu, dopisnik lista “ U.S. njuz end world riport “ intervjuisao je poznatog americkog psihijatra Voltera Memingera. Razgovor se vodio na temu psiholoskog lika savremenih atentatora.

Pitanje : - Da li se moze definisati profil osoba koje u SAD pucaju na predsednika?

Odgovor : - Ne bas poseban profil, ali je moguce dati neke zajednicke elemente. Karakteristicno je da su atentatori mahom usamljeni bez efektivnih drustvenih odnosa sa drugim ljudima – bar ne u trenutku prestupe. Vecinom su neozenjeni ili su imali vrlo oskudne porodicne veze. To su ljudi bez cvrstih radnih odnosa, posebno u vremenu od godinu i vise dana pre nego sto su odlucili da budu atentatori.

Rec je o osobama koje stalno koriste revolver kao svoje orudje i vrebaju trenutak kada

se vazne licnosti pojavljuju na javnim mestima. Sve do pokusaja Linet From i Sare Dzejn Mur da izvrse atentat na bivseg predsednika Dzeralda Forda, atentatori su bili muskarci.

Pitanje : - Da li medj atentatorima ima slicnosti po klasnom ili porodicnom poreklu?

Odgovor : - Gotovo kod svih atentatora su u ranom porodicnom zivotu otkriveni neki poremecaji. Sto se klasnog polozaja tice, tu nema pravila. Atentat na Regana je pokusao da izvrsi mladic koji potice iz veoma bogate porodice i ciji je otac dobar Reganov poznanik, jer je kao bogati republikanac dao pozamasna sredstva za Reganovu izbornu kampanju. Pada u oci da bar dosad niti jedan atentator na predsednike nije bio Crnac ili predstavnik druge rase, uvek belac!

 Popustljivost sudova

Pitanje : -Da li je za osobe koje se odluce na atentat karakteristicna teznja da skrenu paznju na sebe i postanu predmet razgovora ( herostatska slava ).

Odgovor : - U odredjenom trenutku potencijalni atentator, po mom misljenju, svakako postaje svestan cinjenice da ce se atentat pre cuti kao svetski dogadjaj, te da ce i on na taj nacin “ uci u istoriju “.

Pitanje : - Da li ce sve ucestalije zatvaranje bolnica za dusevno obolele dovesti do toga da se vreci broj potencijalnih ubica nadje na ulicama?

Odgovor : - Ne smatram da postoji pouzdan dokaz da atentati izbijaju zbog dusevne poremecenosti, kao takve.

Pitanje : - Kako komentarisete rastucu popustljivost sudova? Da li i blage sudske kazne doprinose povecanju broja atentata?

Odgovor : - Po meni duze drzanje iza brave ljudi koji su pocinili zlocin nije resenje : u najvecem broju slucajeva oni koji pokusaju da izvrse atentat nisu pre toga nikada izvrsili prestup ( ukoliko se ne radi o profesionalnim teroristima ) zbog kojeg bi trebalo da robijaju. U svakom slucaju mislim da je dobro sto je cela nasa filozofija protiv preventivnog hapsenja onih “ koji bi mogli da budu opasni “.

Pitanje : - Nije li ucestalost pokusaja atentata u minulim godinama bar jednim delom posledica uticaja javnih glasila. Posebno televizije – koji od svakog atentata prave senzaciju i prosto “ reklamisu “ atentatora,  osim toga ekrani i stampa su toliko puni gangsterskih hronika da je pucanje postalo pomodarstvo?

Odgovor : - Ne mora tako biti. Idite u najzaostaliju zemlju sa rodovskim ili patrijahalnim zivotom, pa cete videti da se ljudi ubijaju i u veselju, a ne samo u tucnjavi. Istina, tamo nemaju revolvere, nego se kolju kamama i kasape nozevima. Medjutim, nikako ne poricem da je velika ekspanzija javnih glasila nametnula izvesnim ljudima isuvise velik teret informacija, a televizija koja smatra da svaki dogadjaj mora imati na ekranu, svakako tome vise doprinosi!

 Motivi za ubistvo

Pitanje : - Da li u nasoj zemlji cesto dolazi do ubistva zbog politickih ili ekonomskih nevolja?

Odgovor : - Ne mogu se svi motivi za ubistvo strpati u isti kos. Kada se radi o ljudima koji zele da ubiju neku pioznatiju javnu licnost, onda nasa statistika pokazuje da tu nema ili vrlo malo ima atentatora koji su svrstani u neki politicki pokret ili su dio nekog organizovanog nasilja sa politickom pozadinom. Gotovo u svim slucajevima se radi o fanaticima ili nedozrelim osobama. U Reganovom slucaju, bez obzira sto se stampa toliko raspisala kao da sve zna, mislim da je jos tesko reci koji su bili pravi motivi atentatora Hinklija.

Pitanje : - Mozemo li smatrati srecnom cinjenicom da u nasoj zemlji atentate na visoke drzavnike cine usamljenici, dok u Evropi to cini organizovano politicko podzemlje preko svojih terorista?

Odgovor : - Tacno. Mi smo manje izlozeni teroristickim postupcima od Zapadne Evrope, ali to ne mora da znaci da ce uvek tako biti...

Pitanje : - Ima li nacina da se ozbiljno stane na put pokusajima atentata na americke vodece licnosti?

Odgovor : - Tu nema jednostavnog odgovora. Mi u tom pogledu ne moramo biti zabrinuti, jer sve javno objavljujemo, pa cesto u trci za senzacionalizmom dodajemo nesto, pa ispada da je u Americi nesigurno biti poznati drzavnik ili poslanik. Zna se da je u nizu zemalja i gore, ali je tamo strogo zabranjeno pisati o bilo kakvom atentatu u zemlji pa tako ispada da su te zemlje imune od atentatora, sto nije tacno.

Dokle god bude drzavnika, bice i onih koji ce ih hteti ubiti. Ne postoji stopostotni nacin da se predsednik SAD apsolutno zastiti od atentata. Mozda bi se to moglo uciniti kada bi od Bele kuce napravili neku vrstu Kremlja i predsednika zatvorili u tvrdjavi, prekinuli njegove veze sa javnoscu ; oslonili se samo na televiziju ; poverljive informacije i svoje cuvare. Takav bi predsednik, hteo ne hteo, brzo izgubio vezu sa realnim svetom....

Tacerka za dlaku izbegla smrt

Evo najzanimljivijih delova iz razgovora sa americkim psihijatrom Valterom Meningeror : ( april 1981 ).

Pitanje : - Dr. Meninger, kako objasnjava ucestalost atentata na predsednika SAD za poslednje dve decenije?

Odgovor : - Karakteristika drustva druge polovine ovog veka, gde se razvio krupan urbani zivot i industrijalizacija, je otudjenje coveka sto je i rezultat razbijanja stare rodovske porodice i patrijahalnog odgoja ljudi. Moderno industrijsko drustvo na Zapadu je drustvo jedinki koje se grcevito bore za sto veci uspeh u drustvu i u zivotu. Amerika je posebna specificnost i to ne samo zato sto je to relativno mlada zemlja koja nije imala feudalno drustvo, nego i zato sto je, osvaja je Divlji Zapad, dozvolila slobodno nosenje oruzja vecini svojih gradjana. Romanticna slika sa Divljeg zapada gde u duelu kauboja pobedjuje onaj ko prvi izvuce revolver iz futrole, nije samo glumacka farsa, nego teska istina koja otkriva da je u vreme nezakonitosti vladala gola sila, pa otud i nasa tradicija da ne marimo zasto i kako ko nosi oruzje!

Pitanje : - Kao psihijatar ste bili dugo angazovani u Beloj kuci na poslu cuvanja predsednika. Kako ste reagovali kada ste culi za atentat na Regana?

Odgovor : - Imam veliku studiju gde samanalizirao sve slucajeve pokusaja atentata na nase predsednike i, verujte, dosao sam do zakljucka da postoji dosta velika verovatnoca da bi neko mogao da ubije Regana. Do tog zakljucka sam dosao videci da Regan spada u ljude koji lako dobiju dosta neprijatelja : pripada desnici ; ne libi se da kaze u lice svojim protivnicima sta o njima misli ; po prirodi je ostar i energican covek koji ne voli mnogo da diplomatizira, sto su sve odlike da navuces mrznju na sebe.

 Profil atentatora

Pitanje : - Znaci da po vama postoji karakteristicni profil atentatora?

Odgovor : - Ne postoji specificni profil, ali vecina atentatora imaju neke zajednicke karakterne crte : ne vole drustvo, asocijalni su, vecinom su samci, to jeste, neozenjeni ili ljudi koji imaju neprilika u braku. Nemaju stalnog zaposlenja, menjaju okolinu i mesto zaposlenosti, po prirodi su nezadovoljni.

Pitanje : - Da li treba jacati krivicne sankcije protiv onih koji se odluce na atentat?

Odgovor : - Moje analize potvrdjuju gledista koja su vecinska, a to je da krivicna sankcija ne pomaze da se smanji broj ubistava. Sto se tice atentatora, gotovo svi koji su uhvaceni u SAD nisu pre atentata bili krivicno kaznjavani ili gonjeni, te im je atentat prvo i cesto poslednje delo protiv zakona. To sto sam rekao da se ne odnosi na organizovane politicke teroriste.

Pitanje : - Da li ste zapazili da su nosioci terora u SAD pojedinci, da se Evropa bori sa “ kolektivnim kriminalcem “, to jest sa teroristickim grupama. Zasto je to tako?

Odgovor : - Vasa konstatacija je tacna i nama je drago sto nosioci atentata kod nas su, u vecini slucajeva, individualci, a ne grupe. To sto je kod nas laksa situacija nego u Evropi, ne treba da nas zadugo raduje, jer se trend uvek moze okrenuti  “ na nasu stetu       “.

Pitanje : - Da li porast prikazivanja nasilja na televiziji moze da utice na rast fizickog istrebljenja ljudi?

Odgovor : - Misljenja su razlicita, ali preovladava broj onih koji tvrde da stalno gledanje nasilja na televiziji moze kod mnogo ljudi da izazove zelju za ubistvom, kao nacinom likvidacije onog koga mrzis, zavrsio je svoje odgovore dr Valter Meninger.

U Britaniji postoje privatne detektivske agencije koje dvor ili vlada angazuju, kada nemaju dovoljno vlastitog kadra. Takve agencije koje “ iznajmljuju “ telesne cuvare su sve vise popularnije pa ih traze i mnogi privatni milioneri. Jednostavno su u “ Foris ofisu “ izracunali da im se to bolje isplati, nego drzati mnoge cuvare na stalnom platnom spisku. Ovi privatni agenti su veliki profesionalci i dolazae iz redova penzionisanih agenata “ Intelidzes servisa “ i “ Skotland jarda “. Slucaj skitnice koji ne nezapazeno usao u kraljicine odaje u Bakingemskoj palati najbolje ilustruje nemoc i najorganizovanije sluzbe bezbednosti.

Sve se dogodilo 9. jula 1982. godine kada je 30. godisnji nezaposleni elektricar Majkl Fegan u pripitom stanju pozelio da ostvari san koji ga je proganjao iz detinjstva – da vidi voljenu britansku kraljicu u njenom krevetu! Bakingemska palata ( od sramote ) i danas izbegava da komentarise ovaj dogadjaj koji nije demantovan.

Kako je svojevremeno pisao “ Tajms “, Fegan je presao preko ograde visoke 13 metara i uz oluk se popeo do prvog sprata, gde su kraljicine odaje. Za takve slucajeve postavljeni su osetljivi alarmni uredjaji naogradi oko palate, ali su bas otkazali kada se Fegan penjao u svom plavom monterskom odelu, prljav, neobrijan, pun blata na cipelama.

Drugi elektronski uredjaji zastite nisu otkazali. Dezurni policajac u glavnom elektronskom punktu zastite nije primetio, niti cuo da mu se dva puta pali i zavija u kratkim razmacima signalno svetlo i sirena. Na saslusanju je rekao da godinama sedi kraj uredjaja koji nikada nije davao znak uzbune, pa uredjaj vise nije pazljivo ni gledao.

Slicno onom madjarskom antibiokrati kome je dojadilo stalno ispunjavanje listica na ulazu Ministarstva kulture gde je radio, pa je jednom prilikom na mestu gde se pitalo : “ Kome ides? “ i “ Zasto ides? “ napisao : “ Idem ministru kulture “, dok je na drugo pitanje stavio odgovor : “ Idem da ga ubijem! “. Bezbedonosni sluzbenik je primio listic bez komentara ( i citanja ). Ministar je pre sekretara stavio na znanje da je sluzbenik zaista kod njega bio, a sluzbenik je opet agentu bezbednosti vratio potpisani listic na kome je stajalo da je cilj posete – ubistvo ministra! I niko nije reagovao.

  Cavrljanje sa kraljicom Elizabetom

Tako je, izgleda, bilo i sa nasim junakom Feganom. Policija nije reagovala na signalne uredjaje braneci se da se uredjaji nekada sami ukljucuju kada grmi ili je pljusak ( !? ). Fegan se nasao u hodniku kraljicinog intimnog dela palate, onako prljav, u radnickom kombinezonu i nesiguran od pijanstva u hodu. Lutao je hodnicima, sretao je sobarice i kelnere i agente-cuvare, ali nikom nije bio sumnjiv, jer su svi mislili da on nesto popravlja u zgradi.

Njuskao je okolo; nije mu padalo na pamet da se skriva; sa uzivanjem je gledao lepe slike po zidovima, pa je cak nekim sobarima rekao i – dobro jutro, nasto su mu ovi uzvratili. Usao je bez teskoca u kraljicinu sobu, jer je i policajac koji uvek stoji pred sobom odveo tada pse u setnju. Kraljica Elizabeta je spavala, ali se probudila od treska oborene kineske vaze u koju je pijanica udario nogom. Uzasnula se i zanemela od straha videci skitnicu u sobi! Brzo se pribrala i telefonom kraj kreveta pozvala pomoc.

Fegan se kretenski smeskao buljeci u kraljicu, jer je dozivio da je vidi u krevetu. Na nesrecu niko se nije odazivao na telefonski poziv. Kraljica Elizabeta je pribegla zenskom lukavstvu i ljubazno upitala Fegana ko je on i sta trazi u njenoj sobi, na sto je Fegan sav, presretan, iskreno rekao da je usao u palatu da vidi svoju kraljicu.

Dok je to govorio, pao je na kolena pred kraljicom. Kraljica je ponovo telefonirala rekavsi da je skitnica u njenoj sobi, ali pomoc nije dolazila. Na saslusanju je dezurni agent rekao da je mislio da neko tera segu sa njim, jer je pre bio spreman da cuje da je vanzemaljac u sobi kraljice, nego neki skitnica!

Fegan je zatrazio od kraljice cigaretu, a ona mu je rekla da u sobi ne drzi cigarete. Tada je usla u sobu sobarica i gotovo nije pala na zemlju od iznenadjenja videci Fegana kako cavrlja sa kraljicom. Odmah je izjurila iz sobe i dozvala agente. Tek 12 minuta posle ulaska Fegana u kraljicinu sobu, stigla je pomoc. Ostalo vise nije vazno.Reci cemo samo da je sud oslobodio Fegana kome nisu bile pripisane zle namere, a i zato da ne dodje do sudjenja i skandala po novinama. Agenti su dobro platili za svoju aljkavost!

 Cuvanje drzavnika

Nekadasnji diktator Nikaragve, Somoza , uvek se kretao precen ruljom cuvara. Bio je nepristupacan, ali i toliko oprezan, da je na sednice vlade dolazio naoruzan, drzeci revolver u rukama.....

                     *           

                  *   *

       

Telohranitelji saudijskog suverena Ibn Sauda nisu se ni sekunda odvajali od oruzja. Za pojasom su nosili sablje i handzare u rukama puskomitraljeze. Jedan od njegovih kusaca hrane ( da ne bude otrovan ) bio je Nemac koji je nosio beduinsku uniformu.

                   

                     *

                  *    *

Jordanski kralj Husein spada u monarhe protiv koga je pokusano najvise atentata  u svetu, ali nijedan nije uspeo. Kralj Husein je odlican pilot i cesto odleti u drzavne posete sam pilotirajuci.

Skotland Jard nema toliko brige za cuvanje britanskih suverena kao njihove kolege u SAD, ali otkako je Britanija dolaskom raznih emigranata i podanika iz bivsih dominona postala socijalno nemirna, te otkako su se britanski “ bobi “ morali da odreknu stare tradicije, te pripisu oruzje oko pasa, i Skotland Jard sada mora vise da vodi brige oko ocuvanja svojih visokih licnosti.

 Brige Skotland Jarda

Tamosnji strucnjaci kazu da se najvise boje ludaka, to jest takvih osoba koje bi herostatskom slavom zelele da udju u istoriju kao ubice kraljice ili nekog drugog clana kraljevske porodice.

Najopasnije politicke bundzije u Britaniji su Irci, ali pripadnici IRE nisu nikad pokusali da likvidiraju nekog stranog drzavnika, ali jesu britanskog ( ubistvo lorda Mauntbatena ). Svaki clan britanske kraljevske kuce ima najmanje stalno kraj sebe jednog cuvara. To je takozvani “ A “ odel metropolitanske policije koji se obicno bira medju neozenjenim agentima, jer najveci deo dana i noci provodi u Bakingemskoj palati. Oni su opremljeni najmodernijim tehnickim i elektronskim pomagalima za medjusobnu komunikaciju i zastitu. Britanci su dugo kritikovali mere bezbednosti u kojim se direktno vidi kako agenti stite neku licnost, jer je ista prosto fizicki bila opkoljena mnostvom telesnih cuvara. Britanci su hteli biti manje upadljivi i izazovni pa su pre svog monarha stitili razredjeni. Sada sve vise preovladava uverenje da licnost ne mozes potpuno zastititi ukoliko oko nje ne napravi zivi zid agenata. Kralju Djordju Sestom su jos 1939. ponudili da se sluzi oklopnim kolima, ali je on autore ove ideje nazvao ludim.

 Zastita zvanicnika u Nemackoj

Medjutim, vec 1941. godine, pocetkom rata, sluzba bezbednosti nije pitala kraljevsku familiju da li pristaje da se vozi oklopnim kolima nego su iz Nemacke narucena dva oklopna  “ dajmlera “ koja su obradjena u samoj Britaniji, prema savetima oruzanih strucnjaka. Kralj Djordje je govorio da se oseca veoma neugodno pri pomisli da se vozi u kamufliranom tenku.

U prvim voznjama se pokazalo da su kocnice nedovoljno jake da na vreme zaustave kola pri vecoj brzini jer je inercija nosila tone celika. Niko ne zna sudbinu prvih britanskih kraljevskih oklopnih kola koja su nosila brojeve “ 48327 “. Veruje se da su prodata nekom bogatom indijskom maharadzi, jer su maharadze patile od kompleksa da kupuju i koriste sve sto je pripadalo britanskim monarsima.

Danas fabrike “ Rols rojs “ imaju specijalno odeljenje za proizvodnju blindiranih kola ( “ Fant VI “ ) cija se cena krece 300.000 funti.Britanci u sali kazu da cena nije visoka u poredjenju sa bojnim brodom. Tekva kola se prave na stari nacin, to jest polako i zanatski, tako da ne mogu biti gotova pre dve godine.

Najelitnija grupa organa bezbednosti, oko 450 agenata zive u Bonu gde se danonocno smenjuju na radu zastite. Ukoliko se pokaze da je njihov broj nedovoljan za obezbedjenje vlasti i institucija, mobilisu se specijalne granicne jedinice koje su izvezbane za cuvanje reda. Tvrdi se da njihovi troskovi rada i obezbedjenja kostaju poreznike oko 300 miliona maraka godisnje, od cega bonska vlada daje 200 miliona, a ostalo pokrajine.

Nekoliko dana posle atentata na Regana jedan bonski sud je osudio na tri godine zatvora Roberta Maula, viseg policijskog sluzbenika koji je svojevremeno rukovodio bezbednom jedinicom telohranitelja predsednika SRN Karstena, ministra inostranih  poslova Gensera i sefa Hriscanskodemokratske unije Kola.

  Osig – majstor urbanog terorizma

Specijalna obuka nemackih telohranitelja pocela pre pet godina pod rukovodstvom Karla Hanca Osiga za koga se tvrdi da ume da skoluje dobre strucnjake za obezbedjenje visokih licnosti. Njegov covek Rajhard Landman je poznati strucnjak za voznju automobilom u riskantnim situacijama i za munjevitu odbranu od napadaca. Pod njegovim nadzorom telohranitelji na cuvenoj automobilskoj pisti Nirburgring treniraju vratolomne manevre podeljeni na grupe koje treba da kidnapuju ili nekog ubiju i grupe koje treba da zastite napadnute. Svi oni koji zavrse takve kurseve mogu dobiti odlicno placene sluzbe svugde  u svetu, ponajvise od industrijalaca, naftnih seika, bogatih sportista ili bivsih kraljeva kao sto je bio iranski sah, jer je profesija uvezbanih telohranitelja zbog masovnih politickih, kriminalistickih otmica i ubistava, danas najtrazenija najbolje placena u svetu.

Pripadnici specijalnog odreda HansaOsiga koji rade u okviru nemacke Federalne kriminalisticke sluzbe, veoma su izvezbani za komandnosne prepade na putnicke avione gde ucenjivaci drze kao taoce posadu i putnike aviona. U njihov svakodnevni trening spadaju streljacke vezbe u preciznom gadjanju iz revolvera i puskomitraljeza.

Kada su novinari upitali kako su otmicari predsednika nemackih industrijalaca, Hansa Martina Slajera, uspeli tako da ubiju cetvoricu Slajerovih telohranitelja, Hanc Osig je odgovorio : “ Svi smo mi svesni da prednost uvek lezi na onome koji napada, jer takvi imaju privilegiju faktora iznenadjenje koji je cesto presudan ako se sustina akcije obavi za nekoliko sekundi”. Prema tome nema stoprocentne sigurnosti, iako svi teze njoj.

 Koncentracija na odbranu

- Ali politicari zele da se dopadnu biracima, da izadju u gomili i obave propagandnu reklamu, rukuju se sa gradjanima i pomiluju neko dete, nastavio je Ostig. U takvoj situaciji bezbednost se smanjuje i za 70 odsto jer uvek neko iz gomile moze da puca, ali isto tako i snajperista sa vece udaljenosti. Zato smo mi u nasem radu stalno suoceni sa protivnikom, koji je kompromis bezbednosti i slobode kretanja onoga koga stite. Zato mi znamo da cemo najmanje uspeti ako se koncentrisemo na odbranu kada je atentat poceo.

  Strucna analiza atentata

Kakva je situacija u Nemackoj, zemlji za koju mnogi tvrde da od svih zapadnih zemalja ima najorganizovaniju i najefikasniju policiju sveta?

Posle neuspelog atentata na Regana i u Nemackoj su ozivljene diskusije o radu sluzbi obezbedjenja i procenta zastite telohranitelja. Niko ne trazi da sluzba bezbednosti pruzi vodecim licima u zemlji i samoj vladi stopostotnu zastitu, nego sto vecu zastitu. Sta je to “ sto veca zastita “ je stvar za diskusiju, jer se tu mnogi razilaze, tvrdeci da bi nemacka sluzba osiguranja i svih licnosti mogla biti uspesnija. Pominje se studija kriminologa Volfa Midendorfa, objavljena krajem prosle godine, a u kojoj su strucno analizirani oko stotinu atentata u Nemackoj poslednjih decenija.

Analizator tvrdi da su atentatori u 90 odsto slucajeva ostvarili ono sto su zeleli, sto drugim recima znaci da je sluzba obezbedjenja u ogromnom broju atentata bila neuspesna.

Ministarstvo unutrasnjih poslova i kriminalisticka sluzba i ne pokusavaju da demantuju ili udju u polemiku o pomenutoj materiji, jer uci u to bi znacilo izneti podatke koji nisu za iznosenje ( uslovi rada sluzbe, broj ljudi, objektivne okolnosti koje pravdaju neuspehe itd ).

Veruje se da u Nemackoj oko 5000 agenata i policajaca stite predsednika Republike, saveznog kancelara i brine za bezbednost 60 vodecih nemackih politicara i saveznih funkcionera, a pored toga i za zastitu stranih zvanicnika koji dolaze u posetu Nemackoj. Radni dan telohranitelja pod normalnim uslovima pocinje u sest casova ujutru uzima iz garaze sluzbena kola i sat kasnije docekuje svog “ sticenika pred kapijom njegove kuce “.

Ako je sve mirno, a obicno tako jeste, ceo dan provodi cekajuci onog koga stiti. Pri tome ne sme u kolima da cita novine ili da se opusti, nego da stalno motri situaciju, jer se nikada ne zna da li ce i pod kojim uslovima doci do napada. Telohranitelj u normalnim uslovima provede dan po kancelarijama bonskih ministarstava ili u salama za konferencije.

  Politicari ( ne )veruju telohraniteljima

Kada politicar koga stiti kasno legne u postelju, agent-zastitnik ne sme odmah da ide da spava, vec mora kola oterati u garazu, pregledati ih i licno ih zakljucati, pri cemu mora sam da kola puni benzinom. Ne treba posebno naglasavati da i ove “ sitnice “ spadaju u program normalnog obezbedjenja koje nije za rasejanog coveka, jer je praksa pokazala da se i zaboravljene “ sitnice “ mogu kasnije grdno da osvete.

Ovakvi agenti-cuvari u SR Nemackoj imaju prirodom sluzbe i mnogo prekovremenih casova rada ( preko 1.000 godisnje )od cega mogu da naplate polovinu. Ako su u privatnoj sluzbi, naplate sve, po boljoj ceni, sto je razlog da se osipaju iz Federalne kriminalisticke sluzbe koja ih za ovaj opasan, po zivot riskantan rad, placa od 1.800 do 3.000 maraka mesecno, sto je manje od prosecne mesecne plate nekog jugoslovenskog privrednog predstavnika u inostranstvu. Takodje nisu placeni za izuzetne napore i zrtvovanja zivota, jer nema nadnice za strah.

Tvrdjenje sefa nemackih telohranitelja iz Federalne kriminalisticke sluzbe, Karla Hanca Ostiga, da je politicar sto posto siguran, jedino ako je u “ staklenom zvonu “ svog blindiranog automobila demantovali su teroristi spanske “ ETE “ kada su oklopljena kola Frankovog zamenika Karere Blanka digli u vazduh do visine od cetrdesetak metara i na mestu ga usmrtili.

Vojno krilo ETE koje je produzilo sa terorizmom u Spaniji ne bira za ciljeve napada strane diplomate i drzavnike, nego najvise vojna lica kako bi pokrenulo armiju da preuzme vlast u zemlji.

Veruje se da oko 700 terorista i glavnih jataka vojnog krila Baskijske separatisticke organizacije “ ETA “ odoljeva svim zastitnim merama spanske policije ( kojoj se u merama bezbednosti sada pridruzuje i armija ) jer su pripadnici ETE za godinu, godinu i po likvidirali pedeset generala, pukovnika, zandarmerijskih oficira i sefova policije sirom Spanije.

  Foster Dals se ne odvaja od revolvera

Zapadno nemacki kancelar Kurt Kisindzer bio je poznat kao covek koji je tvrdoglavo odbijao da sedne u oklopljenu limuzinu ili leti avionom, jer je na duza putovanja odlazio spavacim kolima. U Bonu se vozio kolima serijske produkcije i to vecinom unajmljen od kompanije za iznajmljivanje kola. I bivsi italijanski premijer Saragat vazio je kao drzavnik koji je izricito trazio da koristi kola bez specijalne zastite.

Laici cesto misle da bi drzavnici i sva lica koja su u potencijalnoj opasnosti od atentata, pametnije ucinili kada bi i sama bila naoruzana. Jedan uporni americki novinar-njuskalo nije bio lenj da u rodnom mestu nekadasnjeg americkog ministra Fostera Dalsa pretrese svu kartoteku mesnih oruzanih dozvola ( u nekim gradovima ili drzavama SAD je obavezna registracija oruzja ) i tamo nadje faksimil od koga je napravio dogadjaj dana. Taj faksimil je nosio svojerucni potpis i otisak palca ministra spoljnih poslova Dalasa koji je od gradskih vlasti svog rodnog mesta dobio dozvolu za nosenje oruzja. Tako su Amerikanci saznali da njihov ministar inostranih poslova ciji je brat Alen Dals bio sef CIA, malo veruje sluzbenoj zastiti, jer stalno sa sobom nosi revolver. Kada su ga pitali da li se revolvera lisava i na sluzbenim prijemima, Dals je otvoreno priznao da se ne odvaja od revolvera jer nikome ne veruje.

Dals je priznao da od 1949. godine nosi revolver koji mu je prilikom jedne posete Centralnoj Americi poklonoi jedan centralnoamericki diktator. – Obnavljam dozvolu za nosenje oruzja reda radi, kazao je Dals – a sto se tice upotrebe, hvala bogu jos nisam imao potrebe da ga vadim iz dzepa, pa se nadam da ce tako i ostati!

Zli jezici su odmah posle ove Dalsove izjave poceli da pominju Somozu – starijeg, poznatog diktatora centralnoamericke drzave Nikaragve, kao donatora Dalsovog revolvera.

Somoza je svaki svoj govor u “ skupstini “ nikaragve otvarao drzeci na stolcicu pred sobom dva revolvera i nekoliko rucnih bombi! Znao je da dodje u rezidenciju i primi akreditive novog ambasadora obucen u kaubojsko odelo, sa mecima oko ramena i dva revolvera za pojasom. Ovako naoruzan do zuba, voleo je da pozira fotoreporterima, kao da je Panco Vila. Pa, ipak, i pored ovakve ocigledne samozastite, sin i otac – Somoza su pali kao zrtve atentata.

Sa veoma spektakularnom zastitnom pratnjom svojih beduina, pojavljivao bi se i pokojni saudijski suveren Ibn Saud, jer su njegovi beduini pored revolvera i puskomitraljeza za pojasom, nosili i savijene sablje i handzare.

Ibn Saud je prilikom posete SAD u svojoj pratnji imao i trojicu kusaca hrane koji su pre Sauda morali da probaju svako jelo koje je bilo pripremljeno za kralja Sauda. Oni ne samo da su bili placeni da probaju hranu pripremljenu za Sauda, nego su morali da ocene ukus i kvalitet hrane. Pitanje da li ce statistike o bezbednosti britanskih drzavnika ostati isto posle sve ucestalijih raznih nemira u Londonu kada u glavnom gradu Engleske desetine hiljada doseljenika iz bivse Zapadne Indije i Afrike pale cele kvartove grada.

Sto se tice De Gola, on je i u pogledu licne zastite pokazivao prkosnu osobenost. Nije voleo telohranitelje, jer ih je smatrao strasno dosadnim i glupim. Otvoreno je zamerao da oseca krajnu nervozu i muku kada vidi kako se oko njega muvaju “ gorile “, te da ne zeli nikakve vidljive mere bezbednosti.

         Mrzovoljni De Gol

De Golova sigurnosna zastita je jedno vreme imala veliko poverenje u agente i policajce koji veoma dobro vladaju vestinama dzuda i karatea. Koliko god De Gol zamerao svojim cuvarima nespretnost, oni su mu izvukli zivot u tri veoma opasna slucaja. Pa i posle toga, kada su De Golovi “ sakali “ likvidirani, francuski predsednik nije dozvoljavao da se u njegovom prisustvu konstatuje kako su mu “ gorile “ spasile zivot.

De Gol je uzivao da udje u masu i razgovara sa svojim Francuzima i prosto bi dobio nervni napad kada bi primetio da su oko njega “ gorile “, a ne obicni ljudi. Objektivan nedostatak u obezbedjivanju De Gola koja je van domasaja sposobnosti sluzbi osiguranja, bila je njegova visina. Gde god bi se De Gol pojavio i izmesao sa masom, bio je za atentatora vidljiv, jer je zbog visine njegova glava uvek strsila iz gomile

Bivsi spanski Sah, Reza Pahlavi, je takodje bio jedna od licnosti na ciju su glavu atentatori najvise ciljali, pogotovo posle njegovog bega iz zemlje i obelodanjenja zlocina carske tajne policije Savak.U Meksiku je vila u kojoj je Sah boravio kratko vreme bila sumom odvojena od okoline. Naknadno je tamo sagradjen zid visok pet metara, a kako se vila nalazila okrenuta prema morskoj obali, Sahovo sticenici su racunali da bi Homeini mogao poslati podmornicu sa desantnim komandosima da napadnu Saha. Bivsi iranski Sah drzao je posebne ljude da jedu pre njega, jer se bojao trovanja, imao je trojicu ljudi koji bi probali hranu. Saha su znali zbog njegove gurmanske sklonosti. Zanimljivo je da je jedan od pomenute trojice kusaca hrane bio Nemac koji je nosio beduinsku odecu. Bio je rodom iz Majnca. Na pitanje, zasto se bavi tako bizarnim zanimanjem, on je odgovorio : “ Zato sto sam bogovski placen! “.

Za jordanskog kralja Huseina kazu da je suveren protiv koga je planirano najvise zavera i atentata na svetu. Kako se Husein prilicno sigurno oseca na tronu, cinjenica je da je on veoma hrabro i mudro izdrzao sve nervne sokove koje donosi zivot pun neizvesnosti, makar i kraljevski zivot!