Средства противдиверзионе заштите
“ Тероризам је коришћење озбиљног насиља против лица или имовине, или претња коришћењем истог насиља да се застраши или принуди држава, јавност или било који део јавности, у циљу да се промовишу политички, социјални или идеолошки циљеви”.
“ FBI ” – Federal Bureau of Investigation
‘’ Свет више никада неће бити исти … Све будуће битке изгледаће другачије од свих досадашњих … ‘’
‘’ 11.09.2001. ‘’
Како су показале прве године овог века тероризам је коначно показао своје ново лице и то на најгори могући начин – кроз губитке више хиљада живота. Ако кренемо од саме дефиниције тероризма која подразумева презентовање циљева дате организације уз употребу силе, оно што највише плаши је то што је сама '' презентација '' била усмерена ка цивилним циљевима – недужним грађанима који нису припадници било какве војно-полицијске организације и државних органа дате државе. Такође, напади су били усмерени ка објектима који су најрањивији у савременом свету – ка јавном превозу, а не ка објектима који су
сл. 1. – Покушај деактивирања бомбе у аутомобилу
војно-полицијске природе. Како су показала трагична искуства Њујорка, Лондона, Мадрида и Токија, сам тероризам такође прати еру глобализације и интернационализације тако да се губи граница између континената као и искључивих расних, верских и националних припадности – обележја самих извршиоца напада.
По утврђеним правилима, нападачи су реализовали своје циљеве кроз веома бруталне нападе у '' међуградском '' авио – саобраћају, градском аутобуском и подземном железничком саобраћају као и међуградском железничком саобраћају. Време извођења напада је прецизно бирано како би произвело највећи број жртава и искључиво су усмерени на '' тоталне цивиле '' без тенденције ка угрожавању било каквих војних или полицијских објеката или припадника војске или полиције ( сем у једном случају реализације ). Места, у смислу локације и време извођења напада, су прецизно обрађивана, али је време извођења финала напада остваљено на избор непосредним извршиоцима.
Најновија искуства коалиционих снага из кампање у Ираку као и проблеми Израела и Палестине, показују и нешто ново - а то је напад експолозивом у транзиту ( возило у покрету) или напад експлозивом стационираним уз саобраћајницу – енг. roadside bomb, што је узроковало и појавом нових техничких средстава и система техничке заштите у оваквим условима.
Наша је земља била изложена другачијој врсти терористичких напада, који су се углавном сводили на употребу пешачког – стрељачког наоружања и минско експлозивних средстава релативно мале снаге. Ово, наравно, не значи да неће бити употребе и савременијих средстава напада веће разорне снаге, обзиром на кампове за обуку и '' увоз из иностранства '' терориста у нашем непосредном окружењу. Новији безбедносни проблеми на територији Србије указују на ескалацију брзине оваквих дешавања и све већег присуства радикалних Исламских терориста на нашој теритоији и у окружењу што директно истиче потребу државе да се заштити од могућих дејстава оваквих група. Као друга страна проблема се намеће и питање ‘’ про ет контра ‘’ реаговања појединаца и група у САД и ЕЗ против вишемилионских верских и националних мањина као израз свог незадовољства, као и како ће борба против тероризма утицати на слободе и права појединаца и на структуру понашања међународне заједнице.
Уопштено, оно што највише брине су савремене методе у избору и изради експлозивних направа као и ниво безбедносне културе нашег друштва и појединаца. Савремене методе израде експлозивних направа подразумевају употребу савремених софистицираних електронских склопова, команди за активирање детонатора на даљину путем мобилне телефоније, '' паковање '' у омоте који отежавају детектовање материјала – садржаја и уношење у разна превозна средства. Избор материјала који ће бити употребљен у нападу је такође осавремењен употребом разних билошко – хемијских средстава, токсина, радиоактивних материјала и употреба разних врста комбиновних течних експолозивних материја.
Безбедносна култура друштва и појединаца је посебно обрађена у овом раду али, уопште речено, то је посебан проблем сваке државе. Ради се на унапређењу решења проблема, како би се превентивно деловало у правцу спречавања извођења терористичких напада. Сама безбедносна култура друштва и појединаца је веома битан фактор у борби против савременог урбаног тероризма, јер су искуства показала да није довољно само ангажовање безбедносних структура, већ и подруштвљавање безбедносног аспекта популације било које државе, као експонента угрожавања терористичког деловања.
II Објекти заштите
Када говоримо о објектима противдиверзионе заштите јавног превоза пре свега се мисли на техничко обезбеђење, на стационарне превозничке пунктове – аеродроме, луке, гараже или ранжирне станице, а онда и на сама средства превоза – авионе, бродове, аутобусе или возове. У првом делу је сама материја релативно обрађивана и раније – обезбеђење и заштита објеката ( зграде, докови, хангари, гараже, паркинзи, колосеци ) као и периметра – посебно штићене околине објеката. Други део је заиста савремени технички изазов који изискује ангажовање свих научних институција у циљу '' превентивног удара '' на средства извршења и непосредне извршиоце напада. Што се самог техничког изазова тиче, још увек на свету не постоје постојана техничка средства за заштиту средства јавног превоза али се ипак почело са неким малим корацима – активним системима видео надзора, комуникације, GPS праћења превозних средстава.... Ограничења детектовања диверзантских средстава су везана за идентификацију и обраду '' ухваћених гасова '' у позицијама са великим бројем путника који се често мењају а које није могуће ( због времена извођења ) адекватно обрадити.
Аеродроми – су специфични из више разлога. Код аеродрома се посебно штити периметар, затим хангари и посебно сама аеродромска зграда - обзиром да ток путника најчешће траје читава 24 сата. Проблем се изражава кроз то да сам периметар мора бити делимично '' отворен '' због приступа возила и путника самој згради. Периметар се обезбеђује такође 24 сата и ту до изражаја максимално долази употреба разних техничких средстава контроле приступа и видео надзора на периметру. Хангари се такође обезбеђују у току 24 сата али је уз техничка средства и видео надзор присутно и физичко обезбеђење. Сама аеродромска зграда је посебно безбедносно интересантна – као место протока великог броја путника у доласку и одласку - током целодневног рада аеродрома, као гранични прелаз и место складирања пртљага свих путника. У самој згради до пуног изражаја долази цео спектар средстава која се могу поделити на :
- средства контроле приступа периметру и службеним просторијама,
- средства видео надзора у самој згради и
- средства контроле путника, пртљага и пртљага одвојеног од путника.
Луке – се намећу самом специфичношћу саобраћајнице – воде. Као што је већ речено за разлику од аеродрома посебна пажња се обраћа на контролу воде односно превентивне прегледе дна луке, исподпловне површине пловила и подводног дела докова. Наравно, посебна пажња се посвећује прегледу путника и пртљага као и робе у транспорту и транзиту ( која је у данашње доба упакована у контејнере ).
Железничке ранжирне станице - без обзира да ли се ради о надземној или подземној железници, уобичајено је да су ранжирне станице релативно необезбеђене. Мере заштите се углавном своде на физичко обезбеђење и видео надзор не баш високог квалитета ( макар у нашој земљи ). Посебан проблем представљају саме железничке станице које је тешко обезбедити управо због великог броја путника у кретању. У овом случају се користе средства видео надзора и средства - детектори за превентивне прегледе и контролу путника и пртљага али само у изузетним случајевима.
Гараже аутобуског саобраћаја – слично као и код железничког саобраћаја, гараже су релативно добро заштићене видео надзором и физичким обезбеђењем, док је заиста немогуће у потпуности заштити саме аутобуске станице сем видео надзором и превентивним прегледима путника и пртљага у изузетним случајевима.
Дакле, уопштено говорећи, намећу се питања како квалитетно обезбедити периметре објеката и посебно како адекватно обезбедити сама превозна средства? Из овог питања одмах се намећу и одговори да није велики проблем обезбедити периметре и објекте али је заиста изазов како обезбедити средства превоза што је посебано болна тачка савремених збивања. Све ово говори у прилог израде сложених интегрисаних система заштите поготову у смислу контратероризма.
III Средства противдиверзионе заштите
Као техничка средства за обезбеђење – заштиту периметра се најпре користе разне врсте ограда са разним системима за детекцију нарушавања интегритета ограда и ближе и даље околине објеката или савремено FIDS ( енг. - Fense intrusion detection system ) – као на сл. 8. и сл. 9. Наравно ради се само о делу једног формираног оперативног система техничког обезбеђења периметра.
У извођењу техничког обезбеђења периметра води се рачуна како о техничким захтевима тако и о естетици приликом израде. Сама естетика је важна из барем два добра разлога : а) због прикривања дела уграђених средстава и б) да се на тај начин испуњава пуна сврха технолошке софистицираности и неопходног захтева ка једноставности инсталације.
Телевизија затвореног круга је сада већ застарели израз за нешто што би се сада звало видео надзор. Сам видео надзор је у данашње време тема многих разговора и полемика на тему унапређења оваквих система. Основна теза унапређења јесте умрежавање више CCTV система па чак и оваквих система са различитих континената. У основи то би био систем различитих камера ( различитих профила и намена ) које су умрежене у јединствени
систем детекције угрожавања одређеног дела терена или просторија. Савремене тенденције се, као што сам рекао, своде на умрежавање различитих система. Ово је поготово изражено у развијеним земљама запада – САД, Белика Британија, Канада и Јапан. Американци предњаче у овоме обзиром да имају доста проблема у одвијању саобраћаја у већим градовима па је на сл. 11. приказан упрошћен изглед једног оваквог система који је у употреби у Њујорку, а корисничка мрежа подразумева информације у саобраћају на битнијим раскрсницама и гужвама у појединим тржним центрима. Овај систем је условљен даљинским управљањем и формирањем једног контролног односно мониторинг центра.
Систем видео надзора ( енг. - video surveillance ) – Под надзором се подразумева посматрање понашања. Системски надзор подразумева посматрање понашања људи, објеката или процеса у систему за потврду очекиваних или жељених норми безбедносне или друштвене контроле. Овакви системи су се развили уназад десетак година. Један од познатијих система је у Лондону и обухвата око 500 000 камера, а стоји и податак да је у Великој Британији инсталирано око 3 000 000 камера за надзор[1].
Ипак, нема сазнања да се у Великој Британији озбиљно смањио број извршења кривичних дела као и то да су терористи ипак успели да изведу свој напад на подземну железницу и аутобусе. Тада се показало да су сами снимци лица терориста доста слабог квалитета иако су били снимљени на преко 80 камера пре напада. Новине у односу на ово се састоје у квалитету и врсти инсталираних камера и уградњи камера на хеликоптере. Добар пример за наведено је употреба хеликоптера у Њујорку – Ист вилиџ, где је на полицијски хеликоптер поред класичне камере инсталирана ИЦ опрема и камера, који лети око 8 000 задатака годишње. Ова технологија је у Њујорку уведена после 11.09.2001. године па се истиче својим карактеристикама да врши снимања током лета на 1 000 метара брзином од 130 чворова и може да зумира догађаје на удаљености од 6,5 километара. Наравно све наведено управо и јесте предмет расправа око примене технологије – у смислу угрожавања људских права и слобода. По закону тамошњих држава лица и појаве се могу снимати и компјутерски обрађивати, али се се не смеју јавно објављивати и публиковати.
Нови корак у прецизности камера је направљен у '' највећој коцкарници на свету '' – Лас Вегас. У коцкарницама се на плафонима постављају широкоугаоне камере за надзор које са висине од 12 метара ( са плафона ) имају могућност да прецизно сниме положај тачкица на коцкицама или на пример позицију секундаре на ручном сату.
Као корак даље у видео надзору намећу се и термалне камере које се карактеришу сједињавањем два различите технологије која је посебно развијана за потребе војске САД. Систем ORION омогућава квалитетна снимања на даљину у условима потпуног мрака ( светло = 0 lux ) и кроз различите отежане временске услове – дим, кишу, снег, и густу маглу. Овај систем термалних ( топлотних ) камера настао је комбинацијом две старе технологије : стварањем видео сигнала из видљивог светла - CCD камере и IC камере. Овакав начин обраде сигнала омогућава
кориснику да меша и бира који ће од два извора да користи. Даље, оваква технологија је способна да врши снимања кроз тање предмете, прозоре, стакло и воду што је било проблематично за класичне камере за надзор. Овај систем је по својим перформансама најбољи у својој класи. Снимања врши кроз сочива са оптичким зумом 100 – 550 мм, континуираног кретања у 360° а ради на температурама од -40 до +60 степени Целзијуса са расположивим додатним грејачем за екстремно хладне услове. Цео систем је усклађен са строгим стандардима Америчке војске NEMA4 i IP65. Оно што је посебно интересантно је то што је овај систем изузетно лако интегрисати у било који систем и било коју мрежу без обзира да ли се ради о жичаним, бежичним или оптичким везама мреже. Ово га чини идеалним средством надзора било којег периметра или граничне линије. Као највећи тест који је систем прошао је то што је приликом тестирања прототипа исти издржао и био у пуној функцији током урагана '' Иван '' 2004. године на Флориди.
Једна од посебно интересантних новотарија јесте '' бежична кугла за надзор '' произведена као део опреме против терористичких јединица. Кугла је величине кугле за куглање, спољни омотач је израђен од тврде гуме и опремљена је двема камерама – класичном и термалном као и микрофоном за аудио снимање. Намена је да се кугла прикривено убаци у просторију у којој су терористи или киднапери са таоцима како би се прецизније испланирала и осмислила сама акција спашавања.
Нешто што представља будућност у овом сегменту техничких средстава противдиверзионе заштите је заиста интересантно, то су проучавања која се своде на анализе чула вида неких животињских врста, што ће заиста променити познате границе у видео технологији и камерама, видео надзору, па чак и ракетној одбрани, даљинској навигацији и помоћи људком виду. Носиоци овог развоја су био-инжењери Лук Ли и Роберт Сзема са Универзитета у Калифонији и Берклија. У својим лабораторијама они су направили кострукцију ока ( од сочива до рецептора светла ) од тродимензионалних полимера. Упрошћено вид функционише тако што око прихвата и кроз сочиво фокусира светло на врсту детектора како би мозак могао да препозна облик. Људски вид функционише као и камера, уосталом као и већина риба, птица и рептила, даљина се одређује различитим дистанцама коришћењем малих мишића у измени закривљења сочива. Китови, на пример, имају специфични хидраулични систем који у простору иза сочива - где има течности која помера сочиво ближе односно даље од ретине, тако да кит мењањем дужине фокуса може добро да види и испод и изнад воде без обзира на притисак воде у дубини.
Друга битна ствар јесте изучавање вида инсеката – више сочива у композитном оку. Комарац на пример има 29 000 сочива у својим очима, од којих свако ради за себе и '' хвата '' по један мали део укупне слике. Све сличице се повезују у једну а управо то омогуава инсектима да детектују и реагују на ( све ) брзе покрете, без обзира што имају могуност да виде у кругу од 360 °. Они могу да виде шта се дешава горе, доле, испред, иза, лево и десно у исто време. Све наведено се нуди као будућност видео надзора у смислу изградње камера за надзор нпр. аеродрома, железничких и аутобуских станица, паркинга или неба изнад великих градова.
ACS ( Access control system ) – је систем контроле приступа службеним просторијама било ког објекта или путника возилима у јавном саобраћају. То је изузетно битан сегмент саме техничке заштите из једноставног разлога што омогућава приступ само одређеним категоријама лица запошљених, контролора контролним собама система или путника возилу а уједно и онемогућава приступ незапосленима или особама које немају приступ у возило.
Овакви системи техничких средстава противдиверзионе заштите су такође претрпели новине у технолошком напретку поготово у биометричком методу контроле приступа. У односу на садашње дводимензионалне системе код фото скенера уочио се недостатак у том погледу што овакви системи не уочавају разлике ( не препознају лице ако је рецимо фотографисано анфас а стоји испред скенера у профилу ) обзиром да савремени фото скенери памте до 80 специфичних тачака на лицу. Како би се избегла могућност грешке компанија '' Мицубиши електрик '' развија нови тродимензионални биометрички систем који би лице памтио по 64 000 специфичних тачака а резултат очитавања – препознавања би био презентован у року од 1 – 3 секунде.
Као посебно интересантан корак даље у контроли приступа издваја се систем '' IRIS '' који је већ ( од скоро ) у употреби на аеродрому у Дубаиу. Овај систем је осмишљен као последица великог броја избеглица и азиланата из других Арапских земаља који, иако им није одобрен боравак, поново покушавају да уђу у земљу. Систем у суштини ради релативно једноставно – IC камера кроз окулар сними и кроз математичку формулу формира алгоритамски '' код '' дужице ока коју рачунар система памти. Приликом контроле систем у једној секунди класификује очитану вредност кода и упоређује је са кодовима из банке података. Интересантна је брзина рада система – 500 000 комбинација у секунди.
Други сет техничких средстава противдиверзионе заштите јесу разни уређаји за детекцију опасних материја. По дефиницији противдиверзиона заштита је посебна техничка дисциплина чији је циљ развијање читавог спектра метода за детекцију опасних материја, односно откривање подметнутих диверзантских средстава на бази опасних материја у објектима или просторима који се штите. У односу на ово, можемо говорити о :
· детекцији метала,
· детекцији експлозива,
· детекцији запаљивих гасова и пара,
· радиолошкој детекцији,
· токсиколошкој детекцији,
· рентгенографској и рентгеноскопској техници и
· стетоскопији.
Детекција метала – Металдетектори су уређаји који раде на принципу узајамног деловања електромагнетног и магнетног поља у примени два осцилаторна кола. Осцилаторна кола су електронски склопови који садрже кондензатор и калем. Помоћу подешавајућег кондензатора у једном колу осцилаторна кола се пре почетка рада подесе тако да раде на истој фреквенци. Око калема сензорног кола се услед протока ствара магнетно поље. Ако се у пределу магнетног поља нађу метални предмети, доћи ће до промене магнетног поља и избацивања осцилаторних кола из равнотеже јер фреквенца оба поља неће бити иста. Ово доводи до појаве електричног сигнала који може бити у виду звука повећане фреквенције, паљења контролне сијалице или диоде, померања игле на скали... Металдетектори се могу поделити у три групе :
1. уређаји за преглед терена
2. уређаји за преглед поштанских пошиљака
3. уређаји за преглед особа и пртљага
1. Уређаји за преглед терена - се користе за преглед околине – периметра штићених објеката и траса кретања. У неким случајевима и за проналажење муниције и оружја које су приликом извршења кривичних
сл. 17 – металдетекторски уређаји за преглед терена
дела користили извршиоци кривичних дела. Значи, углавном се користе за отворени простор, што не значи да се не могу користити и у затвореним просторима под одређеним условима. Ови уређаји могу радити како на копну тако и под водом – обзиром на конструкцију мења се само квалитет израде кућишта уређаја.
2. Уређаји за преглед поштанских пошиљака - се користе за тзв '' претходну селекцију '' односно издвајање из масе оних пошиљака које садрже металне предмете што изискује додатни преглед. Ово је већ ретка врста уређаја у савремено доба из разлога што се због проблема простора све чешће користе портабл рентгенски уређаји за прегледе поштанских пошиљки о којима ће касније бити речи.
3. Уређаји за преглед особа и пртљага - се најчешће користе у прегледима на аедродромима, царинским прелазима и улазима у важне – штићене објекте. Грубо ове уређаје можемо поделити по величини – на велике и мале. У групу малих метал детектора спадају ручни металдетектори који су и најраспрострањнији на свету. Сви ручни металдетектори генерално имају два режима ( еталона ) рада : у првом режиму сигурно откривају пиштољ на 20 цм а у другом режиму сигурно откривају детонаторску капислу ( као елемeнт диверзантског средства ) или пројектил на удаљености од 8 цм.
Они су најчешћи и најкомерцијалнији појавни облик металдетектора, користе се за масовну контролу и преглед лица и пртљага на аеродромима, саобраћјним пунктовима и објектима који су под сталним режимом заштите.
Сами облици ручних металдетектора зависе од произвођача али су генерално у облику палице са округлим, четвртастим или елипсоидним завршетком.
У другу групу ( већих ) металдетектора можемо сврстати метал детекторска врата. То је у ствари тип металдетектора који ради на истом принципу али је по својим габаритима већи. Оваква врата се све више користе за контролу лица и пртљага који улазе односно уносе се у штићене објекте. Металдетекторска врата су апсолутно безбедна са аспекта угрожавња људског здравља, а имају особину да се могу баждарити за детекцију различитих маса метала. Њима се поуздано спречава уношење оружја, муниције, диверзантских или неких других средстава која у свом склопу садрже било који метални елемент. Савремени модели се истичу брзином монтирања самих врата на предвиђеном месту ( што у днашње време износи око 5 минута ) као и вишеструким зонама прегледа односно индиковање циљева вертикално и хоризонтално односно лево, десно или центар. Најновија металдетекторска врата се одликују тиме да прузрокују мање од 5 % лажних аларма који потичу од других металних предмета као што су на пример кључеви или новчићи.
Детекција експлозива - Детектори експлозива представљају посебне специфичне уређаје који имају особину да и у најмањим траговима могу да открију присуство подметнутих диверзантских средстава и експлозива у објектима који се штите и који се прегледају. Ови детектори су веома поуздани и реагују на мале количине паре експлозива, који испаравају у просторима за преглед.
Ово је мало старија фраза али у суштини и данас је тако само што су границе осетљивости и величина детектора отишли далеко унапред. Под осетљивошћу се подразумева могућност уређаја да препозна материју у што мањој количини ( или запремини ) а величину дефинишу габарити самог уређаја. У данашње време већ се производе детектори који препознају више врста експлозива па чак и течне експлозиве што је доскора било незамисливо. Такође, савремени детектори препознају и експлозиве '' кућне израде '' коришћене за извођење терористичких напада.
Савремени детектори имају могућност рада независно од константног напајања, користе оптичке каблове, препознају материје кроз стакло, пластику, метал и др. Наравно, као и већина других уређаја могу бити и мобилни – покретни и стационарни.
Када смо код течних експлозива ( о којима ће касније бити више речи ) они су раније били проблематични из више разлога – зато што се пакују у стаклене или пластичне омоте који отежавају испаравање и зато што не мора обавезно да се ради о парцијално експлозивним материјама. Све наведено указује да је сама детекција течних експлозива отежана али се, као и у предходним случајевима, развојом науке и технологија дошло до решења овог проблема. Решење се појавило крајем прошле године а након тестирања се појавило и у употреби после 01.12.2006. године у виду супер остељивог детектора '' IСx Nomadics '' који може да препозна и идентификује и хидроген пероксид и све експлозиве израђене на бази пероксида па и тзв '' ТАТП '' који је коришћен 2005. године у Лондону.
Овај детектор се посебно хвали тиме да препознаје експлозивне материје и у фабрички затвореном контејнеру, а функционише на бази хемијски осетљивих филмова, па је сам резултат очитавања веома поуздан и брз. Како наводе произвођачи нови детектор нема '' погрешних резултата '' као код радиолошких метода, акустичних и ултразвучних система или Раман спектроскопије.
Нову еру у комплетној изградњи детектора експлозива доноси сасвим нова нанотехнологија која нуди решења за супер остељиве детекторе експлозива. Сама технологија се заснива на истраживањима '' Хјулит – Пакард '' на Универзитету Калифорније у правцу идентификације и само једног молекула експлозива или опасне хемикалије. Тренутно се раде испитивања у циљу побољшања прецизности уређаја и смањења његове цене како би се омогућила широка употреба ових детектора. Идеја је да се код овог детектора користе микроскопски простори ( само један или два нанометра [2] ) за анализу молекула између електрода израђених од платине ( појефтињење производа се огледа у изради електрода од сребра ).
Као и обично нове стандарде поставља и Израел са својим типовима нових детектора института '' IDenta СЕО '' – из Јерусалима, које Израелци користе сада већ две године а којима је у Канади од терориста Ал Каиде заплењено три тоне амонијум нитрата.
Њихови детектори реагују на веома мале количине свих познатих војних, комерцијалних и експлозива '' кућне израде '' : TNT / PETN, RDX / NITRAT, Urea Nitrat, Amonium Nitrat,TATP / HMTD, Hlorat / Bromat. Они своје уређаје хвале тиме да су апсолутно хемијски стабилни у року од две године и да никада нису дали погрешан резултат као и да су по цени веома приступачни.
Посебно интересантни су савремени тестери и спрејеви за детекцију експлозива '' Exprey ''. Спрејеви су испуњени аеросолима за детекцију разних експлозива : TNT, TNB, Semtex, RDX, C4 и неке који садрже неорганске нитрате за израду импровизованих експлозива нпр. ANFO. Сврха је пре свега превенција ( преглед простора и просторија ) а затим и истражне – форeнзичке технике. Количине које су неопходне за тестирања су заиста веома мале – до 20 нанограма, а време тестирања се мери секундама.
Предности овог тестирања су те што нису потребне стаклене ампуле, шпатуле и дуже време чекања, као и то што за употребу овог производа није потребна посебна предходна обука и што се тестирање може спровести на лицу места. '' Exprey '' комплет се производи у облику акт ташне у коју су смештене три боце спреја, папири за тест и подлога за вршење теста ( која се пакује и носи у пластичној кеси како би избегла могућност да тест погрешно реагује – ако је остало трагова од предходног тестирања ). На поклопцу сваке ташне са унутрашње стране је налепљена табела са бојама по којима одређене експлозивне материје реагују.
| |
| |
Још једна од важних '' акт ташни '' јесте преносиви – мобилни '' хватач '' бомби као на сл. 26. Овај производ има карактер радио детектора јер у ствари ради на принципу пресретања – хватања радио сигнала са постављених импровизованих експлозивних направа са даљинским радио управљачем. Ово је једно од савременијих средстава у овом облику и изузетно је ефикасно што директно утиче и на комерцијалну страну – цена му је тренутно око 49 000 УСА долара. Уређај може да ради на два одвојена канала на фреквенцијама од 20 до 500 MHz.
Коначно један од успешнијих детекторских система је инсталиран на аеродрому Хитроу у Лондону. Систем '' Carry safe '' се састоји од три независне јединице :
- већег детекторског кућишта ( у које се смешта сумњиви пртљаг ) које је предвиђено за екстракцију и прикупљање гасова из унутрашњости и са спољашњости сумњивог пртљага а који се мере микрограмима. Овај уређај Енглези посебно препоручују за сва '' средсва масовног контролисаног превоза[3] '' - железница, подземна железница, поштански превоз као и важни штићени објекти или гранични прелази.
Како овај део ради? У уређај се убаци сумњиви пртљаг, апарат сам процесуира ваздух у и ван пртљага ( трагове, молекуле, делове експлозива и других супстанци које су емитоване из унутрашњости или околине пртљага ) и пронађене трагове уноси у хемијски анализатор у саставу уређаја, па се резултат детекције презентује на дисплеј уређаја.
- мањег детекторског кућишта ( на сл. 28. ) чија је намена да детектује молекуле експлозива из мањих торби, акт ташни и разних техничких уређаја са којима је обично проблем да се отворе и анализирају – као што су на пример лап топ, разни механички уређаји и камере. Код оваквих уређаја постоји оправдана бојазан да би се ради анализе приликом отварања сами уређаји оштетили или се не би могли адекватно склопити. Ова јединица система је, као што се и види, мања, мобилна је и захтева мало простора. Систем рада је исти као код веће јединице.
- трећи део система ( на сл. 29. ) јесте контејнер за смештање пртљага за који се утврди да у себи садржи експлозивну направу, како би се касније транспортовао до места где ће се приступити деактивирању или уништењу саме направе. Интересантно је то што је сам контејнер лако мобилан и кроз њега је могуће вршити рентгенска снимања.
Детекција запаљивих гасова и пара - Детектори запаљивих гасова и пара откривају све запаљиве гасове и паре у затвореним просторима, као што су испаравања бензина, нафте и нафтиних деривата, растварача, боја, лакова, експлозивних гасова и др. Слично као и код осталих савремених уређаја ове врсте, сви се одликују високом осетљивошћу и дугим веком трајања самог напајања уређаја ( од 2 до 3 године са литијумским батеријама ) што им обезбеђује и високу ефикасност.
сл. 30 – детектори запаљивих гасова и пара
Радиолошка детекција - Радиолошки детектори у просторијама и објектима који се штите, откривају алфа, бета, гама и икс зрачења. Ови детектори имају могућност да утврде интензитет зрачења па и дозу која утиче на оштећења људског организма.
Токсиколошка детекција - Детектори отровних гасова брзо идентификују и обавештавају прегледача о присуству одређених врста отровних гасова у просторији или објекту који се штити. Занимљиво је то што још увек не постоји један уређај који би могао детектовати све отровне – штетне гасове. Обично су баждарени само на строго одређене гасове и опремљени су звучним и светлосним алармом којим обавештавају да се детектовали отровни гас.
Стетоскопија - Стетоскопи су инструменти, слично као и лекарски, којима се са сигурношћу откривају подметнута диверзантска средства на бази сатног механизма. Њима се у просторијама који се прегледају врло лако могу пронаћи подметнута диверзантска средства са сатним механизмом у намештају, кутијама, пакетима, кесама, жардињерама са цвећем, аутомобилима и др.
Рентгенска техника - Рентгенска техника служи да се њоме врши потпуна контрола свега онога што у један штићени објекат улази. Рентгенским уређајима директно се може открити сакривено оружје, муниција, диверзантска средства у било којој варијанти као и особе. У рентгенској техници издвајају се два појма : рентгенографија и рентгеноскопија.
Под рентгенографијом се подразумева испитивање материјала и објеката прозрачивањем '' икс '' зрацима и регистровање тог зрачења на фото филм или фото папир, чија се слика развијањем и фиксирањем претвара у видљиву слику.
Рентгеноскопија се заснива на појави светљења одређених материјала када на њих падну '' икс '' зраци. Интензитет светљења ( луминисценције ) зависи од јачине икс зрачења. Због различитог упијања икс зрачења у унутрашњости предмета доћи ће до појаве да се сноп зрачења на појединим местима разликује у интензитету.
Различита луминисценција омогућава да испитамо садржај и састав неког објекта као и да уочимо нехомогеност и неправилност у неком материјалу. У савремено доба израђују се разне врсте оваквих уређаја – од малих мобилних, преносних за преглед прљага различитих величина, до великих стационарних уређаја за преглед већих превозних средстава, али је оно што је најбитније то да је принцип рада код свих исти. Као посебна новотарија истичу се бекскетер ( енг. - Becksketer ) уређаји где се емитовање усмереног снопа одбија од меких предмета и облика, док кроз тврде пролази.
AVIAN - Као нешто ново треба навести и уређај који није у вези ни са једним од описаних система детекције. Ради се о систему '' AVIAN '' ( енг. - Advanced vehicle interrogation and notificion system ). То је напредни систем за истраживање возила и обавештавање. Иза овако необичног имена крије се још интересантнија техника. Систем открива таласе генерисане откуцајима срца, а који настају у контакту људског ( или животињског ) тела са било којом другом површином. Авиан прикупља податке и анализира их кроз математички алгоритам и проналази сакривену особу за мање од 2 минута. На контролној табли уређаја оператор бира врсту возила која се испитује и за 14 секунди преглед је завршен са 100% тачности података који се добијају.
Конструктори хвале овај уређај поузданошћу – до сада није откривена ниједна грешка током рада, лаком обуком – за инструктажу је потребно мање од 1 сата, као и тиме да се возила могу брзо и лако прегледати без икаквог померања робе или предмета у возилу које се прегледа.
IV Врсте експлозива у употреби
Експлозија је процес веома брзог стварања топлотне и механичке енргије, праћен појавом гасова под притиском већим од притиска средине у којој је настала. Услед разлике у притисцима, створеним процесом експлозије, настаје ширење гасова при чему се сва енергија претавара у рад.
Данас углавном разликујемо, следеће врсте експлозија :
- пнеуматске експлозије – настају приликом распрскавања посуде када унутрашњи притисак постане већи од отпорности материјала,
- електричне експлозије – настају при пражњењу електричног лука,
- нуклеарне експлозије – настају услед фисије ( цепања атома ) или фузије ( нагомилавање атомских језгара )
- хемијске експлозије – настају услед хемијског разлагања.
Експлозивне материје се могу поделити по више критеријума :
- По начину дејства експлозивне материје :
а) Експлозиви – код којих се енергија хемијског разлагања користи за обнављање рада дејством ударног таласа ( разорно дејство ) и деле се на две под групе :
- иницијалне ( примарне ) експлозиве, који захтевају веома малу енергију активирања да би наступила експлозија и веома су осетљиви на варницу, удар, трење, топлоту ...
- бризантне ( секундарне ) експлозиве, који су мање осетљиви на механичке и топлотне утицаје и експлодирају под дејством ударног таласа примарних експлозива.
б) Барути – чија се енергија хемијског разлагања користи за покретање пријектила у цеви оруђа/оружја. Барути се деле у следеће две основне групе :
- колоидни барути – једнобазни ( нитро целулозни барути ), двобазни ( нитроглицерински барути – топовски, ракетни, лоптасти ... ) и тробазни барути ( нитрогванидински барути ).
- По хемијским особинама :
а) ендодермна једињења ( не садрже атоме ) кисеоника,
б) егзотермна једињења ( садрже атоме кисеоника у супстанци носиоцу и сагорљиве материје која је носиоц угљеника – експлозивне смеше ),
в) хомогене смеше оксиданата и горива ( смеше минералних једињења богате кисеоником и угљеником, сумпором, алуминијумом, магнезијумом...
г) хомогене смеше више експлозивних материја ( састави настали мешањем експлозива са позитивним и негативним билансом кисеоника ),
д) хомогене смеше експлозива са материјама које немају особине експлозива ( користе се за чување и транспорт експлозива - онемогућавају '' знојење '' на вишим температурама, смањују осетљивост на удар.
- Према сигурности у транспорту подељени су у следеће класе[4]:
1а – експлозиви и експлозивна средства – материје које могу експлодирати у контакру са пламеном или су изузетно осетљиве на удар и трење,
1б – мање осетљиве материје
1ц – пиротехничка средства
1д – компримовани гасови ( течни или под притиском )
1е – материје које при контакту са водом ослобађају запаљиве гасове,
2 - материје које се могу спонтано запалити,
3а – течне запаљиве материје
3б – чврсте запаљиве материје
3ц – сагорљиве материје
4а – отровне материје
4б – радиоактивне материје
5 – корозивне материје
6 – материје које могу изазвати инфекцију
7 – органски пероксиди
Нешто другачија - западњачка подела експлозива је базирана на брзини сагоревања материја па их они деле на :
- експлозиви нижег реда – ( енг. -low order explosives - LE ) који стварају експлозију која се одвија испод звучном брзином ( испод 1000 метара у секунди ) а као представници ЛЕ издвајају се '' цевне бомбе '', барути, и већина '' петролејских бомби '' као што су Молотовљев коктел и горива за вођене пројектиле.
- експлозиви вишег реда ( енг. - high explosive – HE ) који стварају експлозију уз велико ширење врућег гаса у надзвучним брзинама ( од 1200 до 7600 метара у секунди ).
Већина војних и индустријских експлозива су у ствари HE експлозиви, a терористи у '' кућној изради '' користе све шта је могуће како би произвели оружје или IED ( енг. - improvised explosive device ) импровизоване експлозивне направе. Овакве направе могу бити састављене од LE и HE експлозива или чак од мешавине оба, што изазива много теже последице и повреде након извођења напада.
Често се користе и пластични и водопластични ( енг. - slurry ) експлозиви који се разликују од осталих по томе што су мешавина разних HE експлозива и да су у флексибилној или еластичној форми на собној температури – не вишој од 25° Ц.
Пластични и водопластични експлозиви поред својих уобичејених састојака могу да садрже и до 10% воде и средство за '' желирање '' експлозивне масе која је обично у облику штирка. Одликују се високом густином, одличним водоотпорношћу, великом бризантношћу и битно смањеној остељивости на удар.
У наставку ћу навести само неке од експлозива коришћених у новијим терористичким нападима у свету.
TATP – ’’ Mother of Satan ’’ – старији експлозив, a коришћен приликом напада у Лондону јула 2005. године. Такође, ТАТР је коришћен приликом покушаја терористичког акта децембра 2001. године када је пронађена '' бомба у ципели '' на лету Париз – Мајами. Његови комерцијални базни састојци се могу купити било где у слободној продаји а хемијска композиција је веома једноставна, обзиром да се ради о кућним хемикалијама из свакодневне употребе : разна средства за чишћење, избељивачи и ацетон. Овај експлозив је веома нестабилан и остељив на топлоту и удар, али је зато истовремено практично немогуће детектовати га службеним псима и конвенционалним детекторима експлозива.
Amonijum Nitrat – је веома јак оксиданс ( основни је састојак разних привредних и војних експлозива као и разних врста вештачког ђубрива ) и постаје експлозивна смеша када се комбинује са неком врстом горива – на пример дизел горивом или понекад керозином. Познат је употреби приликом напада на владину зграду у Оклахоми 1995. године.
RMX i HMX – енг. - research department explosive and high melt explosive ( хексоген и октоген ) – су у ствари стари базични војни експлозиви који се користе за муницију или тактичке и стратешке пројектиле управо због њихове супериорне снаге. RMX још раније a HMX током II св. рата, али су своју пуну примену доживели тек крајем прошлог века – често су употребљавани у Израелу управо због велике разорне снаге.
Експлозиви кућне израде – дошли смо и до највећег проблема садашњице и будућности. Обзиром да '' ера глобализације '' нуди и масу негативних појава између којих је и интернет понуда за израду експлозива. Ради се о разним теренским уџбеницима за терористе као и о веома прецизним упутствима за израду разних врста експолозива и експлозивних направа. Код ових експлозива је најинтересантније управо то што се и справљају од лако доступних материјала – супстанци које се налазе у слободној продаји као елементи производа у свакодневној употреби.
Спектар оваквих производа је заиста широк – ради се о скоро свим хемијским производима : вештачка ђубрива, поједини медикаменти, разни избељивачи, чистачи лака за нокте, плин и бензин за упаљаче, боје за косу. По појединим упутствима се чак предлаже оном ко би направио '' кућну бомбу '' да се не секира много јер у '' крајњој линији све неопходне састојке може наћи у било којој школској учионици за хемију ''. Основна одлика ових експлозива јесте да су исто разорни и опасни али су зато што нису '' рађени '' класичним техникама тежи за детектовање.
V Некадашња нерешена питања
Као основна нерешена питања противдиверзионе заштите постављала су се два основна проблема. Прво је произашло из два тотално различита краја света : један из Ирске а други са Блиског истока. Друго, доскора нерешено питање, се наметнуло тек почетком овог века и потекло је из Велике Британије и САД.
Први проблем се огледа у два питања – у првом се ради о бомби поред пута – енг. - roadside bomb - о возилу или направи која се оставља или паркира поред трасе кретања објекта напада - без обзира да ли се ради о обичном превозном средству, војном возилу или конвоју па и групи лица која пролазе трасом кретања. Друго питање јесту бомбаши самоубице тзв '' шехидима '' ( енг. - shehidi [5] ) који су заиста дуго времена ( све до ове године ) били заиста велики проблем контратерористичке борбе.
Други проблем обухвата бомбе кућне израде – IED ( енг. - improvised explosive device ) а колико је само то поље битно показује формирање комплетних одсека у контратерористичким јединицама ФБИ, Мосад, МИ5 и др.
Међутим, баш због велике потребе – услед великих губитака, настале материјалне штете, велики број ( већим делом ) цивилних жртава, наука је дала свој допринос и у току је израда целог спектра нових детекторских система и јединица чија је основна намена управо детекција и идентификација оваквих проблема.
Да би се решио проблем бомби поред пута и шехида, у помоћ је морала да притекне наука у виду проучавања ласерских уређаја. Нови уређај је назван '' Електронски пас '' не због због свог изгледа већ насупрот, због тога што је вишеструко остељив него што је псећи њух. Уређај је намењен детекцији екслпозива, направа, ИЕД и мина на даљину као и за испитивања објеката и простора предвиђених за контролу. Сама метода рада је заснована на флуоресценцији, односно мањој флуороесценцији органских полимера када дођу у контакт са експлозивним материјалима. Овако настала разлика се једноставно приказује у виду видео или фото сигнала. У овој изради уређаја унапредило се само то што се за очитавања користе ласери тако да је осетљивост многоструко повећана – могуће је детектовати и само један фемтограм[6] експлозива.
Детекција експлозива се дешава десетинама и стотинама метара од постављене направе без обзира била она у земљи, на површини земље или води. Иста методологија рада уређаја се примењује и на потенцијалне бомбаше самоубице на контролним пунктовима или чак у контролисаним возилима како би се открила места са сакривеним експлозивом.
Уважавајући све ово, предлог Израелаца је да се сваки војник на контролном пункту снабде са њиховим новим портабл детектором у виду оловке са својим изузетно поузданим карактеристикама осетљивости тзв '' енг. - Akro Peт ''.
Овај хемијски детектор је развијен по новој још увек јавно необјашњеној технологији али је сигурно да је изузетно ефикасан и комерцијално исплатив. Оно што је најбитније је то да овај мали нови детектор стопроцентно открива ТАТР и у 80% кућне експлозиве и TNT.
VI Нова регулатива у авионоском путничком саобраћају
Европска унија је током 2006. године, усвојила нове безбедносне мере које ограничавају количину течних материја које, по обављеној безбедносној контроли, могу бити унете у путничку кабину као ручни пртљаг на аеродромима у ЕУ и Швајцарској, а све у циљу заштите од могућих претњи течним експлозивима. Ова правила се примењују на све путнике који путују ( започињу путовање или су у трансферу ) са било ког аеродрома у оквиру земаља ЕУ и Швајцарској и без обзира на њихобу дестинацију. То значи да ће путник и његов пртљаг бити контролисани везано за течности као и за све друге артикле које путник не сме да унесе у авион. Суштински, путник има право да купљене течне артикле у дјути фри шопу, а који су упаковани у складу са регулативом ЕУ, унесе у авион ( о детаљима треба да се информише додатно на сваком аеродрому понаособ ). Слична правила важе и за куповину течности унутар авиона. Тако путник који лети Јат ервејзом из Србије, а са аеродрома у ЕУ наставља путовање, неће моћи да унесе на други лет течности купљене у дјути фри шопу ван аеродрома ЕУ. Моћи ће само да унесе артикле чија запремине не прелази 100 мл и који заједно са свим осталим течностима не прелази дозвољену количину која се смешта у одговарајућу пластичну кесицу запремине 1 ( један ) литар. Ова нова правила се примењују од 06.11.2006. године на територији ЕУ.
Зашто је потребно додатно се информисати? Зато што су правила у различитим државама ЕУ строжија или слободнија – на пример : у Великој Британији дозвољено је уношење само једног ручног пртљага и то максималних димензија 56х45х25 цм, ако неко путује са бебом, обавезан је да испред лица које врше контролу сам проба млеко из флашице[7].
Ради лакше безбедносне контроле на аеродромима у ЕУ и Швајцарској, путник мора да :
- покаже све артикле особи која врши безбедносну контролу,
- скине своју јакну и / или капут да би се посебно безбедносно провериле и
- извади из ручног пртљага сву електронку опрему, укуључујући и лаптопове, како би била посебно безбедносно проверена.
У односу на наведено, на основу Закључка Комитета за вршење послова везаних за безбедност цивилног ваздухопловства Републике Србије ( у циљу испуњавања препоруке међународне организације цивилног ваздухопловства ( ICAO ), Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије је усвојио ограничења и услове за дозвољен пренос течности, гелова и аеросола у ручном пртљагу као и начин обављања безбедносног прегледа ручног пртљага. Ова ограничења су ступила на снагу 10.03.2007. године у Србији, а односе се на све путнике који почињу путовање или су у трансферу са аеродорома у Србији.
По усвојеној препоруци под '' течним артиклима '' сматрају се следећи производи :
- вода и друге врсте пића, супе и сирупи,
- парфеми
- маскаре, спрејеви, креме, лосиони и уља,
- гелови, укључујући и гелове за косу и туширање,
- пасте, укључујући и пасту за зубе,
- артикли који су под притиском, укључујући креме за бријање, остале пене и дезодорансе и
- остали артикли сличне густине, чврстине и конзистенције.
Специфичан је и начин паковања који је такође прецизно описан :
- посуда у којој се налази течност, гел или аеросол сме бити максималне запремине 100 мл
- посуде морају бити упаковане у пластичну провидну кесу која може да се затвори затварачем са жлебом или зип затварачем ( купује се на аеродрому ),
- кеса са упакованим посудама са течностима, геловима или аеросолима сме бити максималних димензија 20х20 цм и максималне запремине 1 ( један ) литар,
- кеса у којој су упаковане посеуде са течностима, геловима и аеросолима, мора да буде затворена и да се на тачки безбедносног прегледа преда одвојено од осталог ручног пртљага и
- један путник сме да има највише једну кесу са течностима, геловима или аеросолима, прописаних димензија и запремине.
Наравно, од наведеног има и одступања па се изузетно дозвољава :
- унос и пренос течности, гелова и аеросола купљених у дјути фри шопу у безбедносно-рестриктивној зони аеродрома, које су упаковане у провидну кесу, која је запечаћена и која се не сме отварати до крајње дестинације. У запечаћеној кеси мора бити фисклани рачун за купљену робу искључиво са датумом путовања,
- путницима са бебама пренос хране за бебе у течном или кашастом стању и млека у одговарајућој количини у зависности од дужине трајања лета,
- пренос лекова у облику течности, гелова или аеросола путницима који их користе искључиво уз лекарски налаз издат од надлежне медицинске установе или овлашћене лекарске ординације и
- пренос медицинских препарата као што су инсулин, крвна плазма и сл., путницима искључиво ако имају потврду надлежне медицинске установе или овлашћене лекарске ординације.
У препоруци је посебно наведено да се сви електрични уређаји са кабловима ( лаптоп рачунари, дигиталне камере и фотоапарати ) морају издвојити од осталог ручног пртљага како би се извршио њихов преглед. Такође, предвиђено је да ако се путник не придржава описаног поступка, садржај ће бити одузет приликом безбедносне контроле.
Нема коментара:
Постави коментар