четвртак, 9. фебруар 2012.

BODYGUARD - СТРЕС И ПОНАШАЊЕ




SECURITY служба има дугу историју као професиоја која је повезана са стресом, где изгарање на пслу није неуобичајена болест. Специјалне операције, дугорочно скривање и рад у рацијама још више су стресни, поготово за агента који не разуме два важна фактора, знаке упозорења и превенцију. Стрес и страх, оба могу да имају и позитивне и негативне ефекте на људско понашање зависно од обуке и кондиције. Видети разматрање овог питања у Поглављу 6 – Психичко стање и страх. Важно је у послу рације, за вашу сигурност и сигурност тима, да појединац одржи висок ниво својих индивидуалних способности и личног здравља. Опасности које се јављају у послу рације могу бити реалне, предвиђење или чак замишљене од стране појединца. Пошто је стрес примарно менталне природе, небитно је да ли су страхови реални или не. Они су значајан део процеса мишљења појединаца и то доприноси стресу. Стрес у вези са послом може настати услед: страха од смрти, повреде, грешке или непознатог узрока. Може постојати стварна опасност од осумњиченог или предвиђена опасност. Стално предвиђање ситуације и припрема за акцију могу бити стресни. Стрес такође може настати услед недостатка искуства и недовољне обуке. Неки од пред-индикатора могу бити губитак апетита, несаница, повећано пијење или пушење, губитак стрпљења, проблеми код куће, интровертност, недостатак хумора, итд. Пред саму операцију може доћи до појачаног рада срца, трешења, знојења, дрхтавице, тензије мишића, иритираности или као компензација до гласног и агресивног понашања. За време операције доћи ће до стресом изазваног сужавања перспективе, фиксирања мете и искључења слушања околине. Један од најбољих начина да се смањи стрес који изазива посао рације јесте путем интензивне и реалистичне обуке. Обуком се чланови тима боље упознају са динамиком која се тражи, потребним поступцима које треба применити и расте им укупно самопоуздање. Са знањем, искуством и саопоуздањем, заснованим на сценарију из реалног света, биће мање стреса. Када смо под стресом може да нас ухвати паника ако не постоји условљен рефлекс уграђен у нашу обуку. Још горе, ако је неправилан условљен рефлекс. Важно је да се обуком изазове стрес код стрелаца и да се они поново врате у правилно стање / позитивно јачање.

УСЛОВЉЕН РЕФЛЕКС
Условљен рефлекс је психолошка адаптација на извесне ситуације. Такође је познат као С.А.И.Д. – специфична адаптација на наметнуте захтеве. Ово укључује учење нових вештина, развој моторике, побољшање оштрине вида, развој осећаја за кинетику, рефлексе и неопходну мишићну меморију за гађање. Инструктор подучава новим вештинама, намеће захтеве на основу личног искуства и затим помаже студенту да се прилагоди и превазиђе стање. Када се ово уради коректно, оперативац стиче виши ниво и способности и самопоуздања.

ПРЕВЕНЦИЈА
Два аспекта посла рације који су корен многих проблема у вези са стресом су:  /1/ Превише активности на пословима рације у дужем временском периоду, и   /2/ Недостатак обуке и припреме. Прво и најважније је потреба да особље буде здраво. Дали је то физичка кондиција, здравија дијета, стабилан породични живот, или отворен разговор о проблемима – све то доприноси здравијем духу и телу.  Здрав појединац има виши степен самопоштовања, више поверење у себе и осећај да може да се адаптира или превазиђе сваки проблем у вези са послом. Друго је питање обуке. Реалистична обука боље ће припремити новог агента или полицајца за рад на улици и распршиће страхове који настају због неразумевања динамике или чињења грешке.  Међутим, лоша обука, недостатак позитивног јачања, само ће срушити самопоуздање и повећати стрес. За веома искусног, веома активног, потенцијалног прегаоца на послу, добро осмишљени програм обуке биће прилика за њега да смањи притисак, разради тактичке проблеме и пренесе своје искуство са улице на мање искусно особље. Обука треба да буде реалистична и захтевна, али такође може бити забавна, изазовна и продуктивна. Искусни агенти и полицајци били су невољно "послати" на програм обуке у С.Т.Т.У.; протествовали су да имају много посла, да им није потребна обука и да немају времена. Касније, захваљивали су инструкторима С.Т.Т.У.-а и из њиховог одељења што су им пружили могућност да учествују у интересантној и вредној тимској обуци. Враћали су се освежени, ојачани и спремни да ухвате "још више лоших момака". Носећи са собом неколико нових тактика и техника и, што је још важније, поуздање у своје могућности као тима.

"ЈЕР КАКО СЕ БОРИМО – ТАКО МОРАМО И ДА ТРЕНИРАМО."

Нема коментара:

Постави коментар