VIP PROTECTION PRINCIPLES - PRINCIPI TELOHRANITELJSKE ZASTITE
UVODNE NAPOMENE
Fenmn terorizma star je koliko i ljudska zajednica a napori za sprečavanje odnosno iskorenjivanje ovog zla dosežu u daleku prošlost, što možemo videti i iz citata izveštaja Britanske policije 1892 godine.
" Terorističke organizacije rastu u broju i snazi, one su sve opasnije, koriste se sve ubojitijim oružjem, koje im nudi moderna nauka i svet je danas ugrožen novim silama, koje, ukoliko se odlučno ne obuzdaju, mogu jednoga dana dovesti do sveopšteg razaranja".
Analizirajući citat Britanske policije a imajući u vidu aktuelnost teme u savremenom svetu, postavlja se pitanje uloge policije, odnosno službi bezbednosti u zaštiti države i njenih visokih funkcionera. Kroz istoriju, odnosno od nastanka države kada se javlja i terorizam kao fenomen upotrebe sile, da bi se iznudilo određeno ponašanje ljudi protivno svojoj volji, posebno je važna uloga službi bezbednosti u sprečavanju atentata. Inače atentat je jedan od prvih oblika terorizma gde se pribegavalo likvidiranju pojedinaca koji su obavljali važne državne funkcije.
Ne ulazeći u teorijske aspekte terorizma i njegovih oblika, obzirom da međunarodna zajednica nije došla do konačne definicije terorizma (u periodu od 1963 -1981. godine nastalo 109 definicija terorizma)1), namera je da se u ovom seminarskom radu pokuša prikazati uloga policije u odbrani od atentatorskog terorizma, odnosno planiranje i preduzimanje mera i radnji na način kojim se ostvaruje maksimalna bezbednost ličnosti i objekata u skladu sa procenom bezbednosne situacije i specijalistička edukacija kadrova za izvršavanje poslova obezbeđenja, kao i edukacije štićenih ličnosti u vezi sa njihovim bezbednosnim potrebama.
ATENTATI
U toku čitave istorije istaknute ličnosti društvenog, verskog, kulturnog i drugog značaja bile su mete atentata, sa ciljem da se fizičkom likvidacijom uklone sa određenih funkcija, kako bi se ugrozila bezbednost.
"Atentat (od latinske reči ATTENTARE, što znači pokušati napad na nešto ili nekoga), najčešće znači umišljajno ubistvo ili pokušaj ubistva neke istaknute ličnosti izveden prvenstveno iz političkih ili iz nekih drugih pobuda". Prema tome, izraz Atentat se koristi kao sinonim za političko ubistvo vladara i visokih zvaničnika tj. za magnicid (od latinske reči magnus - najviši i caedere - ubiti). 2)
Atentat kao metod borbe je bio primenjivan od najranijih vremena pri čemu se način ubijanja razlikovao od slučaja do slučaja, a savremena tehnologija omogućava širok spektar metoda i usložava bezbednosne mere i zahteva jačanje sistema bezbednosti i stvaranje osećaja sigurnosti kod štićenih ličnosti za nesmetano obavljanje funkcije.
Motivi za izvršenje atentata
Postoji više razloga za izvršenje atentata. Ovom prilikom pomenućemo samo neke od njih, tj: političke, ideološke, ekonomske, lične, psihološke, verske, plaćeničke i dr.
Politički motive - su često uzrok atentata. Naime određene grupe ili pojedinci, u želji da promene postojeću vlast, pribegavaju atentatu da bi eliminisali političke protivnike ili predstavnike Vlade, kako bi se nakon toga osnovala nova forma upravljanja.
Ideološki motivi - za atentate mogu poticati od verskih ili socijalnih ubeđenja. Atentator se nada da će promeniti potojeći sistem eliminisanjem određenih ličnosti koje su nosioci verskog ili socijalnog sistema. Pojedinac ili grupa imaju fanatična ubeđenja da žrtva ugrožava principe koje su od njihove vrhunske važnosti.
Ekonomski motivi - su često motiv atentatora, koji imaju ubeđenje da je njihova meta (štićena ličnost) odgovorna za loše ekonomske uslove u kojima se nalazi država ili nacija, pa i oni sami ili grupa kojoj pripadaju.
Lični motive - su takođe veoma česti, a to je najčešće želja za osvetom kao i avanturizam ali nekada razlog može biti i ljubomora, mržnja, bes i drugi porivi.
Psihološki motive - Mentalna poremećenost, fanatizam ili emotivna nezrelost su faktori koji atentatorima daju smisao života u terorističkim akcijama. Njihova jaka potreba da pripadaju grupi ovde je bitna karakteristika.
Verski motive - su karakteristični za atentatore koji crpe energiju iz verske odanosti bogu, kultnom vođi. Često i normalna ličnost usled verskog fanatizma se može preobratiti u teroristu, spremnog za terorističke akcije.
Plaćenički motive - odnosno materijalni interes je često motiv za atentatore koji su tokom cele istorije čovečanstva ubijali za novac.
Metodi napada
Promena svetske političke klime uticala je na to da terorističke organizacije čine teža nasilja nego pre, kako bi sprovele svoje ciljeve. Teroristi prete i primenjuju još nasilniju i smrtonosniju taktiku, metod i oružje,s obzirom da su im dostupniji izvori oružja i mogućnosti terorista da ga koriste. Prikazaćeno nekoliko metoda napada:
a) Napad oružjem kratkog dometa
Za atentat oružjem kratkog dometa nisu potrebene specijalizovane obuke, jer se najčešće za atentat koriste pištolj, nož ili eksplozivna naprava (ako se radi o samoubilačkoj akciji).
Pre napada je potrebno prikupiti informacije o pravcu kretanja žrtve, analizirati funkcionisanje službe obezbeđenja i iskoristiti pogodan momenat za napad.
b) Napad oružjem daljinskog dometa
Ovaj metod se najčešće koristi u svetu i obično se koristi puška, mada se u poslednje vreme koriste i rakete kao sredstvo za izvršenje. Za ovu metodu izvršenja potrebno je da izvršilac dobro poznaje oružje, da izvrsno njime rukuje i realno procenjuje daljinu do cilja i domet oružja koje koristi.
U ovim slučajevima atentator predhodno prikuplja informacije o kretanju žrtve i određuje najpogodnije mesto napada.
c) Izvođenje atentata upotrebom eksploziva
Ekslozivi su sredstva kojima atentatori u poslednje vreme pridaju veći značaj i oni zahtevaju veću veštinu i znanje a sama akcija zahteva veći broj izvršilaca, kako u pripremi tako i u realizaciji. Velike količine eksploziva mogu da prouzrokuju ne samo ubistvo ličnosti koja se štiti, već i masovno povređivanje i destrukciju. Velika vozila kao što su kamioni, kombiji, auti, avioni predstavljaju za teroriste ne samo sredstva za pakovanje i transport eksploziva već i sredstva koja mogu doći direktno do mete. 3)
d) Izvođenje atentata otrovima
Poznato je da su kroz istoriju otrovi često bili sredstva za izvršenje atentata zahvaljujući njihovim smrtonosnim svojstvima i lakoj manipulaciji, pa su i danas razvojem tehnologije vrlo aktuelni. Mogu biti hemijskog, biljnog, životinjskog ili mikrobiološkog porekla.
Atentat otrovom se može izvršiti na više načina: putem gasa, hrane, vode i dr.4)
Ličnosti kao potencijalni ciljevi
Visoki državni funkcioneri (šefovi država, predsednici vlada, ministri), vođe političkih stranaka, vojne ličnosti, verski poglavari i druge istaknute ličnosti javnog i kulturnog života oduvek su bili objekat napada, pojedinaca ili grupa, političkih protivnika, verskih ili drugih fanatika, kao i duševno poremećenih osoba.
Za poslednjih sto godina u atentatima je izgubilo živote sedamdeset najviših državnika, dok je broj neuspelih atentata na istaknute ličnosti daleko veći. Imajući u vidu da je sve veće raslojavanje društva na bogate i siromašne, sve veći sukobi između naroda na osnovu verskih i religioznih ubeđenja, teritorijalnog interesa, pokušaj velih sila da dominiraju malim i nerazvijenim državama upućuje na porast terorizma i ugrožavanja ličnosti koje zastupaju određenu politiku, pripadaju određenim verskim i drugim organizacijama.
EZBEDNOSNA PROCENA
Realna procena podataka o pojavama i događajima za bezbednost ličnosti i nivo sposobnosti da se predvide budući događaji - incidenti su od izuzetnog značaja u sprečavanju atentata. Prateći nosioce ugrožavanja, njihov uticaj, snagu i sredstva koja koriste, preduzimaju se mere za njihovo eliminisanje ili okolnosti u kojima su nastali.
Bezbednosna procena se utvrđuje u obliku pisanog dokumenta i ona je sastavni deo plana obezbeđenja, ona prikazuje postojeće stanje bezbednosti, prognozira buduće događaje i precizira zadatke za otklanjanje uzroka, metode suprotstavljanja odnosno sprečavanja da dođe do atentata.
Bezbednosna procena u svetu
Analizom nekih društvenih pojava kao što su velika raslojavanja u svetu, podela na razvijene i nerazvijene zemlje u svetu, sukobi među narodima, podela na osnovu verske pripadnosti, teritorijalni interesi, novi svetski poredak, rasna diskriminacija, organizovani kriminal, dolazi se do zaključka da su to uzroci koji mogu da utiču na jačanje terorističkih organizacija i njihovo delovanje u cilju nasilnog menjanja takvog stanja. Iskustva pokazuju da se terorističke akcije sve češće planiraju kao složene ratne operacije u čijim pripremama učestvuje veliki broj lica, a ne samo grupa neposrednih izvršilaca iza kojih često stoji i država. U akcijama se koriste moderna oružja velike razorne moći i preciznosti, a postoji opasnost od upotrebe nuklearnog, hemijskog, biološkog oružja i drugih sredstava za masovno uništenje.
Sve ove činjenice ukazuju da službe bezbednosti moraju preduzimati sve neophodne mere u cilju prikupljanja i analiziranja bezbednosno interesantnih podataka, radi adekvatne zaštite štićenih ličnosti, posebno prilikom putovanja u inostranstvo.
Bezbednosna procena mesta stanovanja i mesta obavljanja funkcije štićene ličnosti
Mesto obavljanja funkcije i mesto stanovanja štićene ličnosti, su mesta gde postoji realna opasnost napada na štićenu ličnost, što obavezuje službe bezbednosti da realnom analizom procenjuju opasnost odnosno ko su nosioci opasnosti i pretnji po bezbednost štićene ličnosti. Prilikom planiranja bezbednosno operativnih mera moraju se uzeti u obzir sve mogućnosti napada, kako bi se spšrečile sve situacije koje mogu dovesti do ugrožavanja bezbednosti štićene ličnosti. Potrebno je da bezbednosna procena sadrži podatke koji prikazuju stvarnu ili potencijalnu opasnost, predlog prioriteta u otklanjanju nedostataka u procesu obezbeđenja i zaključak iz analize o prikupljenim podacima koje treba usmeriti specijalizovanim timovima službi bezbednosti.
Bezbednosna procena trasi kretanja od mesta stanovanja do mesta obavljanja funkcije
Bezbednosna procena trase kretanja predstavlja skup informacija dobijenih prilikom pretraga trasa i to: trasa koje daju maksimalnu bezbednost i rezervne trase i pravce za hitno izvlačenje prilikom incidentnih situacija. Potrebno je da bezbednosna procena sadrži: identifikaciju opasnih tačaka, uska grla (saobraćajna gužva), interesantna mesta na trasi, određene pretrage, pozicije za antisnajpersko delovanje, policijske pozicije itd.
OPERATIVNO PREVENTIVNE MERE
Prikupljanje i korišćenje obaveštajnih podataka
Obaveštajni podaci su definisani kao skup informacija o osobama, kriminalnim grupama, stranim obaveštajnim službama ili drugim pojavama koja mogu uticati na bezbednost štićenih ličnosti. Obaveštajni podaci su rezultat sakupljanja, vrednovanja, analiza, povezivanja i tumačenja svih dostupnih informacija bitnih za bezbednost štićenih ličnosti. Prikupljanje obaveštajnih podataka se vrši iz različitih izvora: unutrašnjih i stranih obaveštajnih službi, službi bezbednosti policije i vojske, raznih službi institucija i organizacija građana itd.
Obaveštajni podaci doneti na osnovu analiza i vrednovanja informacija se koriste u cilju otklanjanja potencijalnih opasnosti.
Ažurirani i pravovremeni obaveštajni podaci se dostavljaju usmeno ili pismeno, a na osnovu njih se donose blagovremene odluke o postupanju u poslovima obezbeđenja štićenih ličnosti.
Kontrola i bezbednosni nadzor lica zaposlenih i privremeno angažovanih u štićenim objektima i u blizini štićenih lica
Kontrola i bezbednosni nadzor svih lica koja se nalaze u okruženju štićenih lica i objekata koje takva lica stalno ili povremeno koriste, je stalni zadatak službi bezbednosti. Cilj ove aktivnosti jeste da se identifikuju sva lica iz kriminogene sredine i proveri njihova aktivnost, identifikuju lica sa psihičkim oboljenjima, lica koja pripadaju ekstremnim grupama, sektama i dr.
Bezbednosna zaštita pripadnika službi obezbeđenja (kontraobaveštajna zaštita)
Zadatak kontraobaveštajne zaštite je da permanentno prati i nadzire pripadnike službi obezbeđenja koji se nalaze u funkciji obezbeđenja štićene ličnosti u cilju blagovremenog otkrivanja i identifikacije aktivnosti koji nisu spojive sa pravilnikom vršenja službe bezbednosti (u smislu priključivanja kriminalnim grupama, odavanja službene tajne, pripadnosti sektama i odavanju porocima) i drugim aktivnostima koje utiču na bezbednost štićenih ličnosti.
Mere edukacije
Obrazovanje odnosno permanentno obučavanje službi bezbdenosti koje se bave poslovima zaštite štićenih lica i objekata, edukacija štićenih ličnosti i drugih lica koja rade u specijalizovanim stručnim službama, a radi sticanja neophodnih znanja, veština i navika je strateško opredeljenje obrazovnih institucija. Cilj delovanja državnih institucija je uspostavljanje odgovarajućeg obrazovnog sistema koji će doprineti podizanju visokog stepana bezbednosti.
Edukacija štićenih ličnosti
Edukaciju štićenih ličnosti u vezi sa njihovom bezbednosnom procenom u cilju jačanja sistema bezbednosti i stvaranja sigurnosti i nesmetanog obavljanja funkcije, potrebno je organizovati putem tematskih predavanja, specijalističkih kurseva, upoznavanjem sa modelima organizacije bezbednosti u zemaljama sa razvijenim sistemima obezbeđenja.
Edukacijom štićene ličnosti stiču neophodna znanja, veštinu i navike neophodne za uklapanje u bezbednosni režim, čime se podiže nivo bezbednosti.
Edukacija zaposlenih
Ličnosti koje su na visokim političkim funkcijama obično prate specijalizovane stručne službe i timovi čiji su izvršioci u neposrednom kontaktu sa štićenom ličnošću, što se često može i zloupotrebiti. Zbog toga je neophodno takva lica edukovati u cilju : zaštite tajnih podataka do kojih mogu posredno ili neposredno doći, uklapanja u bezbednosni režim kretanja štićene ličnosti, poštovanja određenih protokolarnih procedura, sprečavanja zloupotrebe njihovog prisustva u blizini štićenih ličnosti, ponašanja u skladu sa bezbednosnim pravilima pre, za vreme i posle angažovanja u neposrednoj blizini štićene ličnosti i u objektima koje koristi.
Edukacija pripadnika službi bezbednosti
Pripadnik policije za neposredno obezbeđenje i obezbeđenje u pokretu treba, pored određenih psihofizičkih sposobnosti, da se odlikuje vitalnim opštim izgledom i izdržljivošću. Osim toga, on treba da izgleda dobro, ali i dovoljno diskretno kako ne bi skretao puno pažnje na sebe. Da bi kvalitetno obavio posao treba da bude disciplinovan, hladnokrvan, diskretan, smiren, efikasan, izdržljiv, da vlada borilačkim veštinama i da bude dobar strelac.
Opšta stručna policijska znanja stečena u policijskim školama i posebna stečena na specijalizovanim seminarima i kursevima potrebno je širiti i produbljivati kroz permanentno obrazovanje iz oblasti bezbednosti štićenih ličnosti i objekata koja se odnose na :
- poznavanje metodologije delovanja terorističkih organizacija
- poznavanje metoda postupanja u ekstremnim situacijama
- poznavanje borilačkih veština i bojevog gađanja
- poznavanje stranih jezika
- poznavanje tehničkih sredstava i rukovanje istim
- poznavanje najsavremenijih metoda za sanitarnu i biološko-hemijsku kontrolu hrane i pića
- poznavanje savremenih standarda i metodologije rada specijalizovanih službi drugih država u obavljanju navedenih poslova
- znanja potrebna za organizaciju, procenu, timski rad, komunikaciju sa neposrednim i širim okruženjem
- poznavanje međunarodnih konvencija, sporazuma i drugih propisa vezanih sa navedenom oblašću
MERE FIZIČKOG OBEZBEĐENjA
Mere fizičkog obezbeđenja objekata koje koriste štićene ličnosti
Postoji širok spektar objekata koje koriste štićene ličnosti, a koje mogu doći pod udar terorističkih organizacija ili pojedinaca. Za potrebe ovog rada mi ćemo ih podeliti u četiri grupe:
1. objekti za stanovanje
2. objekti gde se obavljaju funkcije
3. objekti koji se povremeno posećuju
4. objekti namenjeni za vanredne situacije
Jedan od načina obezbeđenja koji se u praksi pokazao kao nezamenljiv jeste fizičko obezbeđenje objekta, njegove uže i šire okoline i lica koja borave u njemu. Mere fizičkog obezbeđenja objekta možemo uslovno podeliti na mere spoljašnjeg obezbeđenja i mere unutrašnjeg obezbeđenja
Mere spoljašnjeg fizičkog obezbeđenja
Mere spoljašnjeg i fizičkog obezbeđenja se preduzimaju u skladu sa bezbednosnom procenom, prirodom objekta, frekvencijom građana u blizini objekta, stepenom ugroženosti štićenog lica u objektu itd. Spoljašnje obezbeđenje se vrši na dva načina i to stražarskom službom (neposredno obezbeđenje objekta), pozorničkom i patrolnom službom kod dubinskog obezbeđenja. Spoljašnje obezbeđenje objekta vrše obično uniformisani pripadnici policije sa propisnom opremom i naoružanjem i preduzimaju sledeće mere:
- sprečavaju napad na štićene ličnosti prilikom dolaska u objekat
- sprečavaju napad na objekat
- sprečavaju nasilno upadanje u objekat i uznemiravanje zaposlenih i drugih lica u njemu
- sprečavaju izvršenje krivičnih dela i vršenje prekršaja u blizini objekta
- vrše obezbeđenje vozila parkiranih u blizini objekta
- vrše kontrolu lica koja se kreću i zadržavaju u blizini objekta
- vrše nadzor izvođenja radova u blizini objekta
- omogućavaju nesmetan pristup zaposlenim licima, strankama i gostima u objekat
- preduzimaju i druge mere u skladu sa ovlašćenjima a koje su bitne za bezbednost štićene ličnosti
Mere unutrašnjeg fizičkog obezbeđenja
Mere unutrašnjeg fizičkog obezbeđenja se preduzimaju u skladu sa bezbednosnom procenom a sastoje se u:
- sprečavanju napada na štićenu ličnost i druga lica koja su po bilo kom osnovu u objektu
- nadzoru i zaštiti uređaja , opreme i instalacija u objektu
- vršenju poslova bezbednosne i fizičke zaštite na ulazima u objekat, ispred sala, kabineta i drugih prostorija gde se odvijaju aktivnosti kojima prisustvuje štićena ličnost
- sprečavanju nasilnog upada u objekat
- praćenju stranaka do kabineta štićenih ličnosti
- primanju i čuvanju pošte posle radnog vremena
- intervenisanju u slučajevima narušavanja javnog reda i mira u objektu
- obavljanju poslova prijavnice
- kontroli poštovanja utvrđenog režima kretanja u objektu
- i preduzimanju drugih mera koje su u skladu sa Pravilnikom o vršenju poslova bezbednosti
Fenmn terorizma star je koliko i ljudska zajednica a napori za sprečavanje odnosno iskorenjivanje ovog zla dosežu u daleku prošlost, što možemo videti i iz citata izveštaja Britanske policije 1892 godine.
" Terorističke organizacije rastu u broju i snazi, one su sve opasnije, koriste se sve ubojitijim oružjem, koje im nudi moderna nauka i svet je danas ugrožen novim silama, koje, ukoliko se odlučno ne obuzdaju, mogu jednoga dana dovesti do sveopšteg razaranja".
Analizirajući citat Britanske policije a imajući u vidu aktuelnost teme u savremenom svetu, postavlja se pitanje uloge policije, odnosno službi bezbednosti u zaštiti države i njenih visokih funkcionera. Kroz istoriju, odnosno od nastanka države kada se javlja i terorizam kao fenomen upotrebe sile, da bi se iznudilo određeno ponašanje ljudi protivno svojoj volji, posebno je važna uloga službi bezbednosti u sprečavanju atentata. Inače atentat je jedan od prvih oblika terorizma gde se pribegavalo likvidiranju pojedinaca koji su obavljali važne državne funkcije.
Ne ulazeći u teorijske aspekte terorizma i njegovih oblika, obzirom da međunarodna zajednica nije došla do konačne definicije terorizma (u periodu od 1963 -1981. godine nastalo 109 definicija terorizma)1), namera je da se u ovom seminarskom radu pokuša prikazati uloga policije u odbrani od atentatorskog terorizma, odnosno planiranje i preduzimanje mera i radnji na način kojim se ostvaruje maksimalna bezbednost ličnosti i objekata u skladu sa procenom bezbednosne situacije i specijalistička edukacija kadrova za izvršavanje poslova obezbeđenja, kao i edukacije štićenih ličnosti u vezi sa njihovim bezbednosnim potrebama.
ATENTATI
U toku čitave istorije istaknute ličnosti društvenog, verskog, kulturnog i drugog značaja bile su mete atentata, sa ciljem da se fizičkom likvidacijom uklone sa određenih funkcija, kako bi se ugrozila bezbednost.
"Atentat (od latinske reči ATTENTARE, što znači pokušati napad na nešto ili nekoga), najčešće znači umišljajno ubistvo ili pokušaj ubistva neke istaknute ličnosti izveden prvenstveno iz političkih ili iz nekih drugih pobuda". Prema tome, izraz Atentat se koristi kao sinonim za političko ubistvo vladara i visokih zvaničnika tj. za magnicid (od latinske reči magnus - najviši i caedere - ubiti). 2)
Atentat kao metod borbe je bio primenjivan od najranijih vremena pri čemu se način ubijanja razlikovao od slučaja do slučaja, a savremena tehnologija omogućava širok spektar metoda i usložava bezbednosne mere i zahteva jačanje sistema bezbednosti i stvaranje osećaja sigurnosti kod štićenih ličnosti za nesmetano obavljanje funkcije.
Motivi za izvršenje atentata
Postoji više razloga za izvršenje atentata. Ovom prilikom pomenućemo samo neke od njih, tj: političke, ideološke, ekonomske, lične, psihološke, verske, plaćeničke i dr.
Politički motive - su često uzrok atentata. Naime određene grupe ili pojedinci, u želji da promene postojeću vlast, pribegavaju atentatu da bi eliminisali političke protivnike ili predstavnike Vlade, kako bi se nakon toga osnovala nova forma upravljanja.
Ideološki motivi - za atentate mogu poticati od verskih ili socijalnih ubeđenja. Atentator se nada da će promeniti potojeći sistem eliminisanjem određenih ličnosti koje su nosioci verskog ili socijalnog sistema. Pojedinac ili grupa imaju fanatična ubeđenja da žrtva ugrožava principe koje su od njihove vrhunske važnosti.
Ekonomski motivi - su često motiv atentatora, koji imaju ubeđenje da je njihova meta (štićena ličnost) odgovorna za loše ekonomske uslove u kojima se nalazi država ili nacija, pa i oni sami ili grupa kojoj pripadaju.
Lični motive - su takođe veoma česti, a to je najčešće želja za osvetom kao i avanturizam ali nekada razlog može biti i ljubomora, mržnja, bes i drugi porivi.
Psihološki motive - Mentalna poremećenost, fanatizam ili emotivna nezrelost su faktori koji atentatorima daju smisao života u terorističkim akcijama. Njihova jaka potreba da pripadaju grupi ovde je bitna karakteristika.
Verski motive - su karakteristični za atentatore koji crpe energiju iz verske odanosti bogu, kultnom vođi. Često i normalna ličnost usled verskog fanatizma se može preobratiti u teroristu, spremnog za terorističke akcije.
Plaćenički motive - odnosno materijalni interes je često motiv za atentatore koji su tokom cele istorije čovečanstva ubijali za novac.
Metodi napada
Promena svetske političke klime uticala je na to da terorističke organizacije čine teža nasilja nego pre, kako bi sprovele svoje ciljeve. Teroristi prete i primenjuju još nasilniju i smrtonosniju taktiku, metod i oružje,s obzirom da su im dostupniji izvori oružja i mogućnosti terorista da ga koriste. Prikazaćeno nekoliko metoda napada:
a) Napad oružjem kratkog dometa
Za atentat oružjem kratkog dometa nisu potrebene specijalizovane obuke, jer se najčešće za atentat koriste pištolj, nož ili eksplozivna naprava (ako se radi o samoubilačkoj akciji).
Pre napada je potrebno prikupiti informacije o pravcu kretanja žrtve, analizirati funkcionisanje službe obezbeđenja i iskoristiti pogodan momenat za napad.
b) Napad oružjem daljinskog dometa
Ovaj metod se najčešće koristi u svetu i obično se koristi puška, mada se u poslednje vreme koriste i rakete kao sredstvo za izvršenje. Za ovu metodu izvršenja potrebno je da izvršilac dobro poznaje oružje, da izvrsno njime rukuje i realno procenjuje daljinu do cilja i domet oružja koje koristi.
U ovim slučajevima atentator predhodno prikuplja informacije o kretanju žrtve i određuje najpogodnije mesto napada.
c) Izvođenje atentata upotrebom eksploziva
Ekslozivi su sredstva kojima atentatori u poslednje vreme pridaju veći značaj i oni zahtevaju veću veštinu i znanje a sama akcija zahteva veći broj izvršilaca, kako u pripremi tako i u realizaciji. Velike količine eksploziva mogu da prouzrokuju ne samo ubistvo ličnosti koja se štiti, već i masovno povređivanje i destrukciju. Velika vozila kao što su kamioni, kombiji, auti, avioni predstavljaju za teroriste ne samo sredstva za pakovanje i transport eksploziva već i sredstva koja mogu doći direktno do mete. 3)
d) Izvođenje atentata otrovima
Poznato je da su kroz istoriju otrovi često bili sredstva za izvršenje atentata zahvaljujući njihovim smrtonosnim svojstvima i lakoj manipulaciji, pa su i danas razvojem tehnologije vrlo aktuelni. Mogu biti hemijskog, biljnog, životinjskog ili mikrobiološkog porekla.
Atentat otrovom se može izvršiti na više načina: putem gasa, hrane, vode i dr.4)
Ličnosti kao potencijalni ciljevi
Visoki državni funkcioneri (šefovi država, predsednici vlada, ministri), vođe političkih stranaka, vojne ličnosti, verski poglavari i druge istaknute ličnosti javnog i kulturnog života oduvek su bili objekat napada, pojedinaca ili grupa, političkih protivnika, verskih ili drugih fanatika, kao i duševno poremećenih osoba.
Za poslednjih sto godina u atentatima je izgubilo živote sedamdeset najviših državnika, dok je broj neuspelih atentata na istaknute ličnosti daleko veći. Imajući u vidu da je sve veće raslojavanje društva na bogate i siromašne, sve veći sukobi između naroda na osnovu verskih i religioznih ubeđenja, teritorijalnog interesa, pokušaj velih sila da dominiraju malim i nerazvijenim državama upućuje na porast terorizma i ugrožavanja ličnosti koje zastupaju određenu politiku, pripadaju određenim verskim i drugim organizacijama.
EZBEDNOSNA PROCENA
Realna procena podataka o pojavama i događajima za bezbednost ličnosti i nivo sposobnosti da se predvide budući događaji - incidenti su od izuzetnog značaja u sprečavanju atentata. Prateći nosioce ugrožavanja, njihov uticaj, snagu i sredstva koja koriste, preduzimaju se mere za njihovo eliminisanje ili okolnosti u kojima su nastali.
Bezbednosna procena se utvrđuje u obliku pisanog dokumenta i ona je sastavni deo plana obezbeđenja, ona prikazuje postojeće stanje bezbednosti, prognozira buduće događaje i precizira zadatke za otklanjanje uzroka, metode suprotstavljanja odnosno sprečavanja da dođe do atentata.
Bezbednosna procena u svetu
Analizom nekih društvenih pojava kao što su velika raslojavanja u svetu, podela na razvijene i nerazvijene zemlje u svetu, sukobi među narodima, podela na osnovu verske pripadnosti, teritorijalni interesi, novi svetski poredak, rasna diskriminacija, organizovani kriminal, dolazi se do zaključka da su to uzroci koji mogu da utiču na jačanje terorističkih organizacija i njihovo delovanje u cilju nasilnog menjanja takvog stanja. Iskustva pokazuju da se terorističke akcije sve češće planiraju kao složene ratne operacije u čijim pripremama učestvuje veliki broj lica, a ne samo grupa neposrednih izvršilaca iza kojih često stoji i država. U akcijama se koriste moderna oružja velike razorne moći i preciznosti, a postoji opasnost od upotrebe nuklearnog, hemijskog, biološkog oružja i drugih sredstava za masovno uništenje.
Sve ove činjenice ukazuju da službe bezbednosti moraju preduzimati sve neophodne mere u cilju prikupljanja i analiziranja bezbednosno interesantnih podataka, radi adekvatne zaštite štićenih ličnosti, posebno prilikom putovanja u inostranstvo.
Bezbednosna procena mesta stanovanja i mesta obavljanja funkcije štićene ličnosti
Mesto obavljanja funkcije i mesto stanovanja štićene ličnosti, su mesta gde postoji realna opasnost napada na štićenu ličnost, što obavezuje službe bezbednosti da realnom analizom procenjuju opasnost odnosno ko su nosioci opasnosti i pretnji po bezbednost štićene ličnosti. Prilikom planiranja bezbednosno operativnih mera moraju se uzeti u obzir sve mogućnosti napada, kako bi se spšrečile sve situacije koje mogu dovesti do ugrožavanja bezbednosti štićene ličnosti. Potrebno je da bezbednosna procena sadrži podatke koji prikazuju stvarnu ili potencijalnu opasnost, predlog prioriteta u otklanjanju nedostataka u procesu obezbeđenja i zaključak iz analize o prikupljenim podacima koje treba usmeriti specijalizovanim timovima službi bezbednosti.
Bezbednosna procena trasi kretanja od mesta stanovanja do mesta obavljanja funkcije
Bezbednosna procena trase kretanja predstavlja skup informacija dobijenih prilikom pretraga trasa i to: trasa koje daju maksimalnu bezbednost i rezervne trase i pravce za hitno izvlačenje prilikom incidentnih situacija. Potrebno je da bezbednosna procena sadrži: identifikaciju opasnih tačaka, uska grla (saobraćajna gužva), interesantna mesta na trasi, određene pretrage, pozicije za antisnajpersko delovanje, policijske pozicije itd.
OPERATIVNO PREVENTIVNE MERE
Prikupljanje i korišćenje obaveštajnih podataka
Obaveštajni podaci su definisani kao skup informacija o osobama, kriminalnim grupama, stranim obaveštajnim službama ili drugim pojavama koja mogu uticati na bezbednost štićenih ličnosti. Obaveštajni podaci su rezultat sakupljanja, vrednovanja, analiza, povezivanja i tumačenja svih dostupnih informacija bitnih za bezbednost štićenih ličnosti. Prikupljanje obaveštajnih podataka se vrši iz različitih izvora: unutrašnjih i stranih obaveštajnih službi, službi bezbednosti policije i vojske, raznih službi institucija i organizacija građana itd.
Obaveštajni podaci doneti na osnovu analiza i vrednovanja informacija se koriste u cilju otklanjanja potencijalnih opasnosti.
Ažurirani i pravovremeni obaveštajni podaci se dostavljaju usmeno ili pismeno, a na osnovu njih se donose blagovremene odluke o postupanju u poslovima obezbeđenja štićenih ličnosti.
Kontrola i bezbednosni nadzor lica zaposlenih i privremeno angažovanih u štićenim objektima i u blizini štićenih lica
Kontrola i bezbednosni nadzor svih lica koja se nalaze u okruženju štićenih lica i objekata koje takva lica stalno ili povremeno koriste, je stalni zadatak službi bezbednosti. Cilj ove aktivnosti jeste da se identifikuju sva lica iz kriminogene sredine i proveri njihova aktivnost, identifikuju lica sa psihičkim oboljenjima, lica koja pripadaju ekstremnim grupama, sektama i dr.
Bezbednosna zaštita pripadnika službi obezbeđenja (kontraobaveštajna zaštita)
Zadatak kontraobaveštajne zaštite je da permanentno prati i nadzire pripadnike službi obezbeđenja koji se nalaze u funkciji obezbeđenja štićene ličnosti u cilju blagovremenog otkrivanja i identifikacije aktivnosti koji nisu spojive sa pravilnikom vršenja službe bezbednosti (u smislu priključivanja kriminalnim grupama, odavanja službene tajne, pripadnosti sektama i odavanju porocima) i drugim aktivnostima koje utiču na bezbednost štićenih ličnosti.
Mere edukacije
Obrazovanje odnosno permanentno obučavanje službi bezbdenosti koje se bave poslovima zaštite štićenih lica i objekata, edukacija štićenih ličnosti i drugih lica koja rade u specijalizovanim stručnim službama, a radi sticanja neophodnih znanja, veština i navika je strateško opredeljenje obrazovnih institucija. Cilj delovanja državnih institucija je uspostavljanje odgovarajućeg obrazovnog sistema koji će doprineti podizanju visokog stepana bezbednosti.
Edukacija štićenih ličnosti
Edukaciju štićenih ličnosti u vezi sa njihovom bezbednosnom procenom u cilju jačanja sistema bezbednosti i stvaranja sigurnosti i nesmetanog obavljanja funkcije, potrebno je organizovati putem tematskih predavanja, specijalističkih kurseva, upoznavanjem sa modelima organizacije bezbednosti u zemaljama sa razvijenim sistemima obezbeđenja.
Edukacijom štićene ličnosti stiču neophodna znanja, veštinu i navike neophodne za uklapanje u bezbednosni režim, čime se podiže nivo bezbednosti.
Edukacija zaposlenih
Ličnosti koje su na visokim političkim funkcijama obično prate specijalizovane stručne službe i timovi čiji su izvršioci u neposrednom kontaktu sa štićenom ličnošću, što se često može i zloupotrebiti. Zbog toga je neophodno takva lica edukovati u cilju : zaštite tajnih podataka do kojih mogu posredno ili neposredno doći, uklapanja u bezbednosni režim kretanja štićene ličnosti, poštovanja određenih protokolarnih procedura, sprečavanja zloupotrebe njihovog prisustva u blizini štićenih ličnosti, ponašanja u skladu sa bezbednosnim pravilima pre, za vreme i posle angažovanja u neposrednoj blizini štićene ličnosti i u objektima koje koristi.
Edukacija pripadnika službi bezbednosti
Pripadnik policije za neposredno obezbeđenje i obezbeđenje u pokretu treba, pored određenih psihofizičkih sposobnosti, da se odlikuje vitalnim opštim izgledom i izdržljivošću. Osim toga, on treba da izgleda dobro, ali i dovoljno diskretno kako ne bi skretao puno pažnje na sebe. Da bi kvalitetno obavio posao treba da bude disciplinovan, hladnokrvan, diskretan, smiren, efikasan, izdržljiv, da vlada borilačkim veštinama i da bude dobar strelac.
Opšta stručna policijska znanja stečena u policijskim školama i posebna stečena na specijalizovanim seminarima i kursevima potrebno je širiti i produbljivati kroz permanentno obrazovanje iz oblasti bezbednosti štićenih ličnosti i objekata koja se odnose na :
- poznavanje metodologije delovanja terorističkih organizacija
- poznavanje metoda postupanja u ekstremnim situacijama
- poznavanje borilačkih veština i bojevog gađanja
- poznavanje stranih jezika
- poznavanje tehničkih sredstava i rukovanje istim
- poznavanje najsavremenijih metoda za sanitarnu i biološko-hemijsku kontrolu hrane i pića
- poznavanje savremenih standarda i metodologije rada specijalizovanih službi drugih država u obavljanju navedenih poslova
- znanja potrebna za organizaciju, procenu, timski rad, komunikaciju sa neposrednim i širim okruženjem
- poznavanje međunarodnih konvencija, sporazuma i drugih propisa vezanih sa navedenom oblašću
MERE FIZIČKOG OBEZBEĐENjA
Mere fizičkog obezbeđenja objekata koje koriste štićene ličnosti
Postoji širok spektar objekata koje koriste štićene ličnosti, a koje mogu doći pod udar terorističkih organizacija ili pojedinaca. Za potrebe ovog rada mi ćemo ih podeliti u četiri grupe:
1. objekti za stanovanje
2. objekti gde se obavljaju funkcije
3. objekti koji se povremeno posećuju
4. objekti namenjeni za vanredne situacije
Jedan od načina obezbeđenja koji se u praksi pokazao kao nezamenljiv jeste fizičko obezbeđenje objekta, njegove uže i šire okoline i lica koja borave u njemu. Mere fizičkog obezbeđenja objekta možemo uslovno podeliti na mere spoljašnjeg obezbeđenja i mere unutrašnjeg obezbeđenja
Mere spoljašnjeg fizičkog obezbeđenja
Mere spoljašnjeg i fizičkog obezbeđenja se preduzimaju u skladu sa bezbednosnom procenom, prirodom objekta, frekvencijom građana u blizini objekta, stepenom ugroženosti štićenog lica u objektu itd. Spoljašnje obezbeđenje se vrši na dva načina i to stražarskom službom (neposredno obezbeđenje objekta), pozorničkom i patrolnom službom kod dubinskog obezbeđenja. Spoljašnje obezbeđenje objekta vrše obično uniformisani pripadnici policije sa propisnom opremom i naoružanjem i preduzimaju sledeće mere:
- sprečavaju napad na štićene ličnosti prilikom dolaska u objekat
- sprečavaju napad na objekat
- sprečavaju nasilno upadanje u objekat i uznemiravanje zaposlenih i drugih lica u njemu
- sprečavaju izvršenje krivičnih dela i vršenje prekršaja u blizini objekta
- vrše obezbeđenje vozila parkiranih u blizini objekta
- vrše kontrolu lica koja se kreću i zadržavaju u blizini objekta
- vrše nadzor izvođenja radova u blizini objekta
- omogućavaju nesmetan pristup zaposlenim licima, strankama i gostima u objekat
- preduzimaju i druge mere u skladu sa ovlašćenjima a koje su bitne za bezbednost štićene ličnosti
Mere unutrašnjeg fizičkog obezbeđenja
Mere unutrašnjeg fizičkog obezbeđenja se preduzimaju u skladu sa bezbednosnom procenom a sastoje se u:
- sprečavanju napada na štićenu ličnost i druga lica koja su po bilo kom osnovu u objektu
- nadzoru i zaštiti uređaja , opreme i instalacija u objektu
- vršenju poslova bezbednosne i fizičke zaštite na ulazima u objekat, ispred sala, kabineta i drugih prostorija gde se odvijaju aktivnosti kojima prisustvuje štićena ličnost
- sprečavanju nasilnog upada u objekat
- praćenju stranaka do kabineta štićenih ličnosti
- primanju i čuvanju pošte posle radnog vremena
- intervenisanju u slučajevima narušavanja javnog reda i mira u objektu
- obavljanju poslova prijavnice
- kontroli poštovanja utvrđenog režima kretanja u objektu
- i preduzimanju drugih mera koje su u skladu sa Pravilnikom o vršenju poslova bezbednosti
Mere fizičkog obezbeđenja u pokretu
Mere neposrednog fizičkog obezbeđenja u pokretu podrazumevaju:
- neposrednu zaštitu štićenih ličnosti odnosno sprečavanje svakog ugrožavanja štićenog lica
- u slučaju pokušaja napada (fizičkog, hladnim ili vatrenim oružjem ili drugim opasnim sredstvima), preduzimanje potrebnih mera da se napadač savlada i spreči u izvršenju
- kretanje u neposrednoj blizini štićene ličnosti, vizuelno posmatranje i praćenje ponašanje lica u njegovoj neposrednoj blizini i u slučaju potrebe intervenisanje
- preduzimanje potrebnih mera prema nepozvanim i nepoznatim licima koja remete uobičajeni red u blizini gde se nalazi štićena ličnost
- obavljanje poslova dežurstva u objektima koje štićena ličnost povremeno koristi
- na putovanjima vršenje pregleda prtljaga, poklon paketa u cilju otkrivanja eksplozivnih i drugih materija
- predlaganje izmene programa kretanja i boravka ako je ugrožena bezbednost štićene ličnosti
- blagovremeno upoznavanje štićene ličnosti ukoliko dođe do saznanja značajnih za njenu bezbednost i merama koje su preduzete
Neposredno fizičko obezbeđenje u pokretu vrši se na više načina: prilikom kretanja pešice, motornim vozilima, putovanja vazdušnim prevoznim sredstvima, putovanja brodom i drugim vodenim prevoznim sredstvima i putovanja železničkim transportnim sredstvima.
Fizičko obezbeđenje prilikom kretanja pešice vrši se na više načina, a uslovno možemo podeliti na obezbeđenje prilikom kretanja koje može biti slobodno ili kroz mirnu masu i kretanje kroz nemirnu masu.
Obezbeđenje prilikom kretanja kroz mirnu masu ili slobodno kretanje vrši se sa jednim, dva, tri ili više pratilaca u zavisnosti od bezbednosne procene o stepenu ugroženosti štićenog lica.
Obezbeđenje prilikom kretanja kroz nemirnu masu vrši se sa više izvršilaca za neposredno obezbeđenje, više izvršilaca u masi i timom za intervenciju. Dopunsko obezbeđenje pojačava se sa snajperskim timovima za antisnajperska dejstva i eliminaciju izvršilaca pokušaja atentata koji se nalaze neposredno u masi.
Fizičko obezbeđenje prilikom kretanja automobilom je izuzetno važno budući da statistike pokazuju da je oko 75% atentata i otmica izvršeno dok je štićena ličnost koristila automobil, te je stoga potrebno primenjivati pojačane mere bezbednosti i poštovati bezbednosne procedure da bi se pokušaji atentata mogli sprečiti. Inače izbor automobila i konfiguracija kolone štićene ličnosti zavisi:
a) od nivoa opasnosti
b) od štićenikovih želja i političkih motiva
c) od raspoloživih snaga i sredstava
Kolona može biti formirana od jednog, dva, tri automobila i "puna kolona" koja može biti na više načina formirana a sve u zavisnosti od bezbednosne procene. U "punoj koloni" često se koriste i motociklisti i kola za hitnu pomoć.
Kretanje automobilom može biti najavljeno i nenajavljeno.
Najavljeno kretanje zahteva organizovanje predhodnice i kontrole trasa kretanja, kao i dubinsko obezbeđenje: trasa kretanja, mesta polaska i mesta dolaska. Zbog toga je reč o izuzetno složenoj operaciji obezbeđenja.
Nenajavljeno kretanje omogućava jednostavnije mere obezbeđenja jer saznanja o kretanju imaju samo pripadnici koji neposredno učestvuju u obezbeđenju a često informaciju o trasi kretanja i mestu odlaska ima samo vođa tima.
PREVETNIVNO TEHNIČKE MERE OBEZBEĐENjA
Radi uspešnijeg funkcionisanja sistema bezbednosti na objektima koje stalno ili povremeno koriste štićene ličnosti a u cilju pravovremenog otkrivanja i uklanjanja eksplozivnih, zapaljivih, radioaktivnih i drugih opasnih materija, radi otkrivanja i uklanjanja prislušnih uređaja, otklanjanja tehničke neispravnosti na uređajima i na instalacijama, preduzimaju se sledeće preventivno tehničke mere:
- mere protivdiverzione zaštite
- mere protivprislušne zaštite
- zaštitne mere od tajnog ili nasilnog upada
- mere protivpožarne zaštite
Mere protivdiverzione zaštite
Radi pravovremenog otkrivanja i uklanjanja eksplozivnih, zapaljivih, radioaktivnih i drugih opasnih materija kojima se mogu ugroziti bezbednost štićenih lica u objektima koje stalno ili povremeno koriste, i objekte koje posećuju preduzimaju se sledeće mere protivdiverzione zaštite (PDZ):
- redovan mesečni PDZ pregled objekta
- vanredan PDZ pregled posle svakog izvođenja radova u objektu
- svakodnevna kontrola na ulazima: pošiljki, prtljaga, robe, raznih predmeta i lica koja po prirodi posla dolaze u objekat
Ukoliko se prilikom pregleda uoči ili se anonimnom prijavom najavi podmetanje eksplozivnih naprava, preduzimaju se sledeće mere:
- hitna evakuacija svih lica sa ugroženog mesta
- obaveštava se specijalizovana služba MUP-a radi intervencije
- nedozvoljava se pristup licima ugroženom mestu
- obaveštava se služba za zaštitu od požara
- obaveštava se i stavlja u pripravnost služba hitne pomoći
O svim vanrednim, odnosno redovnim pregledima i događajima sačinjavaju se posebni izveštaji koji se ustupaju specijalizovanim službama na dalju nadležnost.
. Mere protivprislušne zaštite
Zaštita od prisluškivanja je veoma bitan segment sistema bezbednosti, i sve službe bezbednosti u svetu ulažu velike napore da usavrše svoje metode kojima bi se omogućilo kako prisluškivanje tako i zaštita od prisluškivanja. Tehničke mogućnosti su dostigle gotovo stepen savršenstva pa se preduzimaju potrebne mere radi otkrivanja i eventualnog uklanjanja prislušnih sredstava.
Zaštitne mere od nasilnog ili tajnog upada
Za zaštitu od nasilnog ili tajnog upada u objekte gde štićene ličnosti borave i ulazak u pojedine prostorije objekata preduzimaju se potrebne mere tehničke zaštite koje sadrže:
- spoljašnji i unutrašnji video nadzor objekta
- mehaničku zaštitu
- alarmni sistem
- video interfonski sistem
Zaštita od tajnog ili nasilnog upada je jedan od najsloženijih procesa i zahteva visok nivo znanja, pre svega radi analize pretnji objektu koji se štiti, definisanje nivoa zaštite (od minimalne do maksimalne), snimanje stanja i davanja procene ugroženosti, izrade projektnog zadatka, izrade projekta, odabira opreme i izvođače radova, realizaciju sistema, obuku kadrova, eksploataciju i održavanje.
Mere protivpožarne zaštite
U skladu sa zakonom o zaštiti od požara i tehničkim propisima treba preduzimati preventivne mere protivpožarne zaštite (PPZ) i to:
- održavati uređaje, opremu i sredstva za gašanje požara u ispravnom stanju
- održavati uredno uređaje i instalacije za otkrivanje, dojavu i gašenje požara u ispravnom stanju, redovno vršiti proveru njihove ispravnosti i voditi urednu evidenciju
- održavati uredno prema tehničkim propisima električne, ventilacione, toplotne i druge instalacije
- rasporediti po planu na propisnim mestima uređaje za gašenje požara
- vršiti obuku iz protov požarne zaštite za pripadnike policije koji se bave poslovima obezbeđenja na objektima koji se obezbeđuju
- obezbediti stalna dežurstva referenta za PPZ
- organizovati dežurstvo specijalizovanih ekipa za PPZ prilikom većih skupova gde prisustvuju štićene ličnosti
MERE SANITARNO - TEHNIČKE, BIOLOŠKE, HEMIJSKE I RADIOLOŠKE ZAŠTITE
Sanitarno - tehničke mere obezbeđenja
Ove mere podrazumevaju sanitarno - tehnički pregled objekata koje stalno koriste štićene ličnosti, objekte koje povremeno koriste, objekte gde se organizuju skupovi, pregled vozila koja se koriste za transportovanje hrane, sanitarni pregled lica koja su u dodiru sa hranom i pićem.
Biološke mere zaštite
Biološka sredstva su živi organizmi ili biotoksini (biološki nusproizvodi) koji uzrokuju bolest kod ljudi. Neka od njih su smrtonosna i za životinje, iako one obično nisu primarne mete.
Biotoksini su posebna vrsta otrovnih hemikalija označenih kao biološki agensi jer su ih stvorili živi organizmi. Biotoksini se obično ponašaju kao hemijski agensi i služe u istu svrhu, tj. da otruju ljude.
Primer biološkog napada bi bilo namerno oslobađanje antraksa, ebole, kuge ili drugog izrazito fatalnog mikroorganizma u okruženju gde se kreću štićene ličnosti, a gde se ne sumnja u ovakvu vrstu napada, tako bi došlo do vrlo brzog širenja pomenutog mikroorganizma. Sredstva neophodna za gajenje i proizvodnju biološkog oružja mogu se naći u većini hemijskih labaratorija (školskih, medicinskih idr.) i uz osnovna znanja se mogu zloupotrebiti.
Imajući sve ovo u vidu preduzimaju se sledeće mere koje imaju za cilj:
1. da predvide napad biološkim sredstvima
2. da spreče napad biološkim sredstvima
3. da ublaže posledice napada
U biološkom napadu simptomi se manifestuju u različitim vremenskim intervalima: u roku od minuta, sata, dana, čak i nekoliko nedelja (vreme inkubacije). To vreme za pojavu simptoma (vreme inkubacije) zavisi od vrste agensa. Zbog toga će biološki napad najverovatnije biti otkriven u bolnici a ne od strane operativaca iz službe obezbeđenja koji nisu dovoljno stručno osposobljina iz ove oblasti.
Hemijske mere zaštite
Sredstva za hemijsko oružje koga koriste teroristi su:
1. Standardne toksičke industrijske hemikalije koje se koriste u improvizovanom - proširenom obliku, da bi proizvele isti ili sličan teroristički rezultat.
2. Supertoksične hemikalije proizvedene i upotrebljene u svrhu trovanja žrtava, (obično su po prirodi vojne ili slične opasnim industrijskim hemikalijama ali stotinama puta otrovnije).
Napadi koji se mogu izvršiti hemijskim oružjem ne ugrožavaju samo štićene ličnosti već mogu neposredno ugroziti mnogo ljudi u okruženju te stoga često prevazilaze mogućnosti u primenjivanju mera hemijske zaštite policijskih, vojnih, medicinskih i drugih civilnih službi.
Najpogodnija mesta za izvršenje napada hemijskim sredstvima su ona mesta gde se obično kreću štićene ličnosti i ona su najprivlačnija za teroriste jer daju maksimalan rezultat (veliki broj povređenih) a to su:
a) objekti vlade
b) stadioni, sportske dvorane
c) preduzeća, fabrike
d) istorijska mesta
Najvažnije aktivnosti u slučaju incidenta odnosno napada hemijskim sredstvima je inicijalna procena i kontrola nad situacijom kako se ona razvija.
Unapred planirane aktivnosti u tom smislu se sastoje u:
a) predviđanju obima incidenta
b) određivanju parametara
c) ustanovljavanju zona i oblasti kontrole
d) merama zaštite štićenih ličnosti i drugih građana u okruženju
e) edukaciji povređenih i ugroženih
f) obezbeđenju mesta incidenta
g) taktičkim merama
Radiološke mere zaštite
Radiološki materijali mogu da predstavljaju i akutnu i dugoročnu opasnost po štićene ličnosti i građane u okruženju. U mnogome oni se ponašaju kao hemijski agensi, jer izazivaju oštećenje ćelije. Glavna razlika je u tome što radiološki agensi ne moraju biti inhalirani ili u kontaktu sa kožom, da bi izazvali oštećenje. Neke vrste radijacije, kao H-zraci, mogu značajno da prodru i u slojeve zaštitnog materijala.
Cezijum 137, nuklearni nusproizvod koje se obično nalazi u nuklearnom medicinskom otpadu veoma je toksičan i već je godinama dostupan na crnom tržištu.
Primer upotrebe radiološke disperzivne naprave bi bio ukradeni nuklearni otpad, rasprostranjen ili postavljen na teritoriji sa ciljem da prouzrokuje ozračenje ciljne grupe. Radiološki otpad se može disperzovati putem eksplozivne naprave koja treba da ga distribuira u određenoj regiji.
Ovde se ne radi o nuklearnoj eksploziji, već o sredstvu za širenje materijala koje može biti dostupno teroristima, i uz propagandu koja obično prati terorističke napade može izazvati paniku što stvara dodatne teškoće za policijske snage. U takvim i sličnim situacijama preduzimaju se sledeće mere radiološke zaštite:
a) procena rizika i opasnosti
b) obaveštenje štićenih ličnosti i građana
c) obezbeđenje mesta
d) lična zaštita
e) logistika
f) kontrola informacija
g) kontola opasnosti i zaštite pripadnika službi koji učestvuju u otklanjanju posledica
Medicinske mere zaštite
Medicinska zaštita predstavlja skup mera i radnji na zaštiti i praćenju zdravlja štićenih ličnosti. Polazna osnova u planiranju mera medicinske zaštite je u obradi indikatori zdravlja i stručnoj analizi zdravstvenog stanja štićenih ličnosti. Podaci i analize su neophodni za procenu zdravstvenog stanja, na osnovu koje se određuju pravci za realizaciju mera. Analizu zdravstvene situacije vrše medicinske ustanove i predstavlja uslov za pravilnu primenu mera u redovnim i vanrednim situacijama. Mere medicinske zaštite uslovno možemo podeliti na:
a) mere preventivno- medicinske zaštite
b) pružanje hitne medicinske pomoći
Mere preventivno - medicinske zaštite
Preventivna medicinska zaštita obuhvata skup mera i postupaka za praćenje i unapređivanje zdravlja štićenih ličnosti, sprečavanje nastanka povreda i drugih okolnosti koje mogu uticati na blagovremenu realizaciju preventivnih mera i one podrazumevaju:
a) praćenje zdravstvenog stanja štićenih ličnosti
b) obezbeđenje zdravstvenih ustanova u redovnim i vanrednim situacijama
c) lečenje u zdravstvenim ustanovama
d) pripremu i dežurstva specijalizovanih lekarskih ekipa
e) angažovanje specijalnih sanitetskih vozila
f) zdravstveno obezbeđenje prilikom održavanja javnih skupova, prilikom putovanja u zemlji i inostranstvu.
7) Opširnije videti u knjizi "Zdravstvena i socijalna zaštita" - Jović prof. dr Radovan, Jović mr Nebojša, fakultet odbrane i zaštite,
Pružanje hitne medicinske pomoći
Ukazivanje medicinske pomoći, tretman i lečenje povređenih i obolelih predstavlja osnovnu meru zbrinjavanja sa merama prve pomoći koje se preduzimaju na mestu događaja. Ove mere podrazumevaju:
a) pružanje prve pomoći na mestu povređivanja
b) izvlačenje sa mesta nezgode
c) brzo sagledavanje stanja povređenih
d) zbrinjavanje povreda
e) pripreme za transport i transport
f) sagledavanje stanja i zbrinjavanje obolelih
EZBEDNOSNA PROCENA
Realna procena podataka o pojavama i događajima za bezbednost ličnosti i nivo sposobnosti da se predvide budući događaji - incidenti su od izuzetnog značaja u sprečavanju atentata. Prateći nosioce ugrožavanja, njihov uticaj, snagu i sredstva koja koriste, preduzimaju se mere za njihovo eliminisanje ili okolnosti u kojima su nastali.
Bezbednosna procena se utvrđuje u obliku pisanog dokumenta i ona je sastavni deo plana obezbeđenja, ona prikazuje postojeće stanje bezbednosti, prognozira buduće događaje i precizira zadatke za otklanjanje uzroka, metode suprotstavljanja odnosno sprečavanja da dođe do atentata.
Bezbednosna procena u svetu
Analizom nekih društvenih pojava kao što su velika raslojavanja u svetu, podela na razvijene i nerazvijene zemlje u svetu, sukobi među narodima, podela na osnovu verske pripadnosti, teritorijalni interesi, novi svetski poredak, rasna diskriminacija, organizovani kriminal, dolazi se do zaključka da su to uzroci koji mogu da utiču na jačanje terorističkih organizacija i njihovo delovanje u cilju nasilnog menjanja takvog stanja. Iskustva pokazuju da se terorističke akcije sve češće planiraju kao složene ratne operacije u čijim pripremama učestvuje veliki broj lica, a ne samo grupa neposrednih izvršilaca iza kojih često stoji i država. U akcijama se koriste moderna oružja velike razorne moći i preciznosti, a postoji opasnost od upotrebe nuklearnog, hemijskog, biološkog oružja i drugih sredstava za masovno uništenje.
Sve ove činjenice ukazuju da službe bezbednosti moraju preduzimati sve neophodne mere u cilju prikupljanja i analiziranja bezbednosno interesantnih podataka, radi adekvatne zaštite štićenih ličnosti, posebno prilikom putovanja u inostranstvo.
Bezbednosna procena mesta stanovanja i mesta obavljanja funkcije štićene ličnosti
Mesto obavljanja funkcije i mesto stanovanja štićene ličnosti, su mesta gde postoji realna opasnost napada na štićenu ličnost, što obavezuje službe bezbednosti da realnom analizom procenjuju opasnost odnosno ko su nosioci opasnosti i pretnji po bezbednost štićene ličnosti. Prilikom planiranja bezbednosno operativnih mera moraju se uzeti u obzir sve mogućnosti napada, kako bi se spšrečile sve situacije koje mogu dovesti do ugrožavanja bezbednosti štićene ličnosti. Potrebno je da bezbednosna procena sadrži podatke koji prikazuju stvarnu ili potencijalnu opasnost, predlog prioriteta u otklanjanju nedostataka u procesu obezbeđenja i zaključak iz analize o prikupljenim podacima koje treba usmeriti specijalizovanim timovima službi bezbednosti.
Bezbednosna procena trasi kretanja od mesta stanovanja do mesta obavljanja funkcije
Bezbednosna procena trase kretanja predstavlja skup informacija dobijenih prilikom pretraga trasa i to: trasa koje daju maksimalnu bezbednost i rezervne trase i pravce za hitno izvlačenje prilikom incidentnih situacija. Potrebno je da bezbednosna procena sadrži: identifikaciju opasnih tačaka, uska grla (saobraćajna gužva), interesantna mesta na trasi, određene pretrage, pozicije za antisnajpersko delovanje, policijske pozicije itd.
OPERATIVNO PREVENTIVNE MERE
Prikupljanje i korišćenje obaveštajnih podataka
Obaveštajni podaci su definisani kao skup informacija o osobama, kriminalnim grupama, stranim obaveštajnim službama ili drugim pojavama koja mogu uticati na bezbednost štićenih ličnosti. Obaveštajni podaci su rezultat sakupljanja, vrednovanja, analiza, povezivanja i tumačenja svih dostupnih informacija bitnih za bezbednost štićenih ličnosti. Prikupljanje obaveštajnih podataka se vrši iz različitih izvora: unutrašnjih i stranih obaveštajnih službi, službi bezbednosti policije i vojske, raznih službi institucija i organizacija građana itd.
Obaveštajni podaci doneti na osnovu analiza i vrednovanja informacija se koriste u cilju otklanjanja potencijalnih opasnosti.
Ažurirani i pravovremeni obaveštajni podaci se dostavljaju usmeno ili pismeno, a na osnovu njih se donose blagovremene odluke o postupanju u poslovima obezbeđenja štićenih ličnosti.
Kontrola i bezbednosni nadzor lica zaposlenih i privremeno angažovanih u štićenim objektima i u blizini štićenih lica
Kontrola i bezbednosni nadzor svih lica koja se nalaze u okruženju štićenih lica i objekata koje takva lica stalno ili povremeno koriste, je stalni zadatak službi bezbednosti. Cilj ove aktivnosti jeste da se identifikuju sva lica iz kriminogene sredine i proveri njihova aktivnost, identifikuju lica sa psihičkim oboljenjima, lica koja pripadaju ekstremnim grupama, sektama i dr.
Bezbednosna zaštita pripadnika službi obezbeđenja (kontraobaveštajna zaštita)
Zadatak kontraobaveštajne zaštite je da permanentno prati i nadzire pripadnike službi obezbeđenja koji se nalaze u funkciji obezbeđenja štićene ličnosti u cilju blagovremenog otkrivanja i identifikacije aktivnosti koji nisu spojive sa pravilnikom vršenja službe bezbednosti (u smislu priključivanja kriminalnim grupama, odavanja službene tajne, pripadnosti sektama i odavanju porocima) i drugim aktivnostima koje utiču na bezbednost štićenih ličnosti.
Mere edukacije
Obrazovanje odnosno permanentno obučavanje službi bezbdenosti koje se bave poslovima zaštite štićenih lica i objekata, edukacija štićenih ličnosti i drugih lica koja rade u specijalizovanim stručnim službama, a radi sticanja neophodnih znanja, veština i navika je strateško opredeljenje obrazovnih institucija. Cilj delovanja državnih institucija je uspostavljanje odgovarajućeg obrazovnog sistema koji će doprineti podizanju visokog stepana bezbednosti.
Edukacija štićenih ličnosti
Edukaciju štićenih ličnosti u vezi sa njihovom bezbednosnom procenom u cilju jačanja sistema bezbednosti i stvaranja sigurnosti i nesmetanog obavljanja funkcije, potrebno je organizovati putem tematskih predavanja, specijalističkih kurseva, upoznavanjem sa modelima organizacije bezbednosti u zemaljama sa razvijenim sistemima obezbeđenja.
Edukacijom štićene ličnosti stiču neophodna znanja, veštinu i navike neophodne za uklapanje u bezbednosni režim, čime se podiže nivo bezbednosti.
Edukacija zaposlenih
Ličnosti koje su na visokim političkim funkcijama obično prate specijalizovane stručne službe i timovi čiji su izvršioci u neposrednom kontaktu sa štićenom ličnošću, što se često može i zloupotrebiti. Zbog toga je neophodno takva lica edukovati u cilju : zaštite tajnih podataka do kojih mogu posredno ili neposredno doći, uklapanja u bezbednosni režim kretanja štićene ličnosti, poštovanja određenih protokolarnih procedura, sprečavanja zloupotrebe njihovog prisustva u blizini štićenih ličnosti, ponašanja u skladu sa bezbednosnim pravilima pre, za vreme i posle angažovanja u neposrednoj blizini štićene ličnosti i u objektima koje koristi.
Edukacija pripadnika službi bezbednosti
Pripadnik policije za neposredno obezbeđenje i obezbeđenje u pokretu treba, pored određenih psihofizičkih sposobnosti, da se odlikuje vitalnim opštim izgledom i izdržljivošću. Osim toga, on treba da izgleda dobro, ali i dovoljno diskretno kako ne bi skretao puno pažnje na sebe. Da bi kvalitetno obavio posao treba da bude disciplinovan, hladnokrvan, diskretan, smiren, efikasan, izdržljiv, da vlada borilačkim veštinama i da bude dobar strelac.
Opšta stručna policijska znanja stečena u policijskim školama i posebna stečena na specijalizovanim seminarima i kursevima potrebno je širiti i produbljivati kroz permanentno obrazovanje iz oblasti bezbednosti štićenih ličnosti i objekata koja se odnose na :
- poznavanje metodologije delovanja terorističkih organizacija
- poznavanje metoda postupanja u ekstremnim situacijama
- poznavanje borilačkih veština i bojevog gađanja
- poznavanje stranih jezika
- poznavanje tehničkih sredstava i rukovanje istim
- poznavanje najsavremenijih metoda za sanitarnu i biološko-hemijsku kontrolu hrane i pića
- poznavanje savremenih standarda i metodologije rada specijalizovanih službi drugih država u obavljanju navedenih poslova
- znanja potrebna za organizaciju, procenu, timski rad, komunikaciju sa neposrednim i širim okruženjem
- poznavanje međunarodnih konvencija, sporazuma i drugih propisa vezanih sa navedenom oblašću
MERE FIZIČKOG OBEZBEĐENjA
Mere fizičkog obezbeđenja objekata koje koriste štićene ličnosti
Postoji širok spektar objekata koje koriste štićene ličnosti, a koje mogu doći pod udar terorističkih organizacija ili pojedinaca. Za potrebe ovog rada mi ćemo ih podeliti u četiri grupe:
1. objekti za stanovanje
2. objekti gde se obavljaju funkcije
3. objekti koji se povremeno posećuju
4. objekti namenjeni za vanredne situacije
Jedan od načina obezbeđenja koji se u praksi pokazao kao nezamenljiv jeste fizičko obezbeđenje objekta, njegove uže i šire okoline i lica koja borave u njemu. Mere fizičkog obezbeđenja objekta možemo uslovno podeliti na mere spoljašnjeg obezbeđenja i mere unutrašnjeg obezbeđenja
Mere spoljašnjeg fizičkog obezbeđenja
Mere spoljašnjeg i fizičkog obezbeđenja se preduzimaju u skladu sa bezbednosnom procenom, prirodom objekta, frekvencijom građana u blizini objekta, stepenom ugroženosti štićenog lica u objektu itd. Spoljašnje obezbeđenje se vrši na dva načina i to stražarskom službom (neposredno obezbeđenje objekta), pozorničkom i patrolnom službom kod dubinskog obezbeđenja. Spoljašnje obezbeđenje objekta vrše obično uniformisani pripadnici policije sa propisnom opremom i naoružanjem i preduzimaju sledeće mere:
- sprečavaju napad na štićene ličnosti prilikom dolaska u objekat
- sprečavaju napad na objekat
- sprečavaju nasilno upadanje u objekat i uznemiravanje zaposlenih i drugih lica u njemu
- sprečavaju izvršenje krivičnih dela i vršenje prekršaja u blizini objekta
- vrše obezbeđenje vozila parkiranih u blizini objekta
- vrše kontrolu lica koja se kreću i zadržavaju u blizini objekta
- vrše nadzor izvođenja radova u blizini objekta
- omogućavaju nesmetan pristup zaposlenim licima, strankama i gostima u objekat
- preduzimaju i druge mere u skladu sa ovlašćenjima a koje su bitne za bezbednost štićene ličnosti
Mere unutrašnjeg fizičkog obezbeđenja
Mere unutrašnjeg fizičkog obezbeđenja se preduzimaju u skladu sa bezbednosnom procenom a sastoje se u:
- sprečavanju napada na štićenu ličnost i druga lica koja su po bilo kom osnovu u objektu
- nadzoru i zaštiti uređaja , opreme i instalacija u objektu
- vršenju poslova bezbednosne i fizičke zaštite na ulazima u objekat, ispred sala, kabineta i drugih prostorija gde se odvijaju aktivnosti kojima prisustvuje štićena ličnost
- sprečavanju nasilnog upada u objekat
- praćenju stranaka do kabineta štićenih ličnosti
- primanju i čuvanju pošte posle radnog vremena
- intervenisanju u slučajevima narušavanja javnog reda i mira u objektu
- obavljanju poslova prijavnice
- kontroli poštovanja utvrđenog režima kretanja u objektu
- i preduzimanju drugih mera koje su u skladu sa Pravilnikom o vršenju poslova bezbednosti
Mere fizičkog obezbeđenja u pokretu
Mere neposrednog fizičkog obezbeđenja u pokretu podrazumevaju:
- neposrednu zaštitu štićenih ličnosti odnosno sprečavanje svakog ugrožavanja štićenog lica
- u slučaju pokušaja napada (fizičkog, hladnim ili vatrenim oružjem ili drugim opasnim sredstvima), preduzimanje potrebnih mera da se napadač savlada i spreči u izvršenju
- kretanje u neposrednoj blizini štićene ličnosti, vizuelno posmatranje i praćenje ponašanje lica u njegovoj neposrednoj blizini i u slučaju potrebe intervenisanje
- preduzimanje potrebnih mera prema nepozvanim i nepoznatim licima koja remete uobičajeni red u blizini gde se nalazi štićena ličnost
- obavljanje poslova dežurstva u objektima koje štićena ličnost povremeno koristi
- na putovanjima vršenje pregleda prtljaga, poklon paketa u cilju otkrivanja eksplozivnih i drugih materija
- predlaganje izmene programa kretanja i boravka ako je ugrožena bezbednost štićene ličnosti
- blagovremeno upoznavanje štićene ličnosti ukoliko dođe do saznanja značajnih za njenu bezbednost i merama koje su preduzete
Neposredno fizičko obezbeđenje u pokretu vrši se na više načina: prilikom kretanja pešice, motornim vozilima, putovanja vazdušnim prevoznim sredstvima, putovanja brodom i drugim vodenim prevoznim sredstvima i putovanja železničkim transportnim sredstvima.
Fizičko obezbeđenje prilikom kretanja pešice vrši se na više načina, a uslovno možemo podeliti na obezbeđenje prilikom kretanja koje može biti slobodno ili kroz mirnu masu i kretanje kroz nemirnu masu.
Obezbeđenje prilikom kretanja kroz mirnu masu ili slobodno kretanje vrši se sa jednim, dva, tri ili više pratilaca u zavisnosti od bezbednosne procene o stepenu ugroženosti štićenog lica.
Obezbeđenje prilikom kretanja kroz nemirnu masu vrši se sa više izvršilaca za neposredno obezbeđenje, više izvršilaca u masi i timom za intervenciju. Dopunsko obezbeđenje pojačava se sa snajperskim timovima za antisnajperska dejstva i eliminaciju izvršilaca pokušaja atentata koji se nalaze neposredno u masi.
Fizičko obezbeđenje prilikom kretanja automobilom je izuzetno važno budući da statistike pokazuju da je oko 75% atentata i otmica izvršeno dok je štićena ličnost koristila automobil, te je stoga potrebno primenjivati pojačane mere bezbednosti i poštovati bezbednosne procedure da bi se pokušaji atentata mogli sprečiti. Inače izbor automobila i konfiguracija kolone štićene ličnosti zavisi:
a) od nivoa opasnosti
b) od štićenikovih želja i političkih motiva
c) od raspoloživih snaga i sredstava
Kolona može biti formirana od jednog, dva, tri automobila i "puna kolona" koja može biti na više načina formirana a sve u zavisnosti od bezbednosne procene. U "punoj koloni" često se koriste i motociklisti i kola za hitnu pomoć.
Kretanje automobilom može biti najavljeno i nenajavljeno.
Najavljeno kretanje zahteva organizovanje predhodnice i kontrole trasa kretanja, kao i dubinsko obezbeđenje: trasa kretanja, mesta polaska i mesta dolaska. Zbog toga je reč o izuzetno složenoj operaciji obezbeđenja.
Nenajavljeno kretanje omogućava jednostavnije mere obezbeđenja jer saznanja o kretanju imaju samo pripadnici koji neposredno učestvuju u obezbeđenju a često informaciju o trasi kretanja i mestu odlaska ima samo vođa tima.
PREVETNIVNO TEHNIČKE MERE OBEZBEĐENjA
Radi uspešnijeg funkcionisanja sistema bezbednosti na objektima koje stalno ili povremeno koriste štićene ličnosti a u cilju pravovremenog otkrivanja i uklanjanja eksplozivnih, zapaljivih, radioaktivnih i drugih opasnih materija, radi otkrivanja i uklanjanja prislušnih uređaja, otklanjanja tehničke neispravnosti na uređajima i na instalacijama, preduzimaju se sledeće preventivno tehničke mere:
- mere protivdiverzione zaštite
- mere protivprislušne zaštite
- zaštitne mere od tajnog ili nasilnog upada
- mere protivpožarne zaštite
Mere protivdiverzione zaštite
Radi pravovremenog otkrivanja i uklanjanja eksplozivnih, zapaljivih, radioaktivnih i drugih opasnih materija kojima se mogu ugroziti bezbednost štićenih lica u objektima koje stalno ili povremeno koriste, i objekte koje posećuju preduzimaju se sledeće mere protivdiverzione zaštite (PDZ):
- redovan mesečni PDZ pregled objekta
- vanredan PDZ pregled posle svakog izvođenja radova u objektu
- svakodnevna kontrola na ulazima: pošiljki, prtljaga, robe, raznih predmeta i lica koja po prirodi posla dolaze u objekat
Ukoliko se prilikom pregleda uoči ili se anonimnom prijavom najavi podmetanje eksplozivnih naprava, preduzimaju se sledeće mere:
- hitna evakuacija svih lica sa ugroženog mesta
- obaveštava se specijalizovana služba MUP-a radi intervencije
- nedozvoljava se pristup licima ugroženom mestu
- obaveštava se služba za zaštitu od požara
- obaveštava se i stavlja u pripravnost služba hitne pomoći
O svim vanrednim, odnosno redovnim pregledima i događajima sačinjavaju se posebni izveštaji koji se ustupaju specijalizovanim službama na dalju nadležnost.
. Mere protivprislušne zaštite
Zaštita od prisluškivanja je veoma bitan segment sistema bezbednosti, i sve službe bezbednosti u svetu ulažu velike napore da usavrše svoje metode kojima bi se omogućilo kako prisluškivanje tako i zaštita od prisluškivanja. Tehničke mogućnosti su dostigle gotovo stepen savršenstva pa se preduzimaju potrebne mere radi otkrivanja i eventualnog uklanjanja prislušnih sredstava.
Zaštitne mere od nasilnog ili tajnog upada
Za zaštitu od nasilnog ili tajnog upada u objekte gde štićene ličnosti borave i ulazak u pojedine prostorije objekata preduzimaju se potrebne mere tehničke zaštite koje sadrže:
- spoljašnji i unutrašnji video nadzor objekta
- mehaničku zaštitu
- alarmni sistem
- video interfonski sistem
Zaštita od tajnog ili nasilnog upada je jedan od najsloženijih procesa i zahteva visok nivo znanja, pre svega radi analize pretnji objektu koji se štiti, definisanje nivoa zaštite (od minimalne do maksimalne), snimanje stanja i davanja procene ugroženosti, izrade projektnog zadatka, izrade projekta, odabira opreme i izvođače radova, realizaciju sistema, obuku kadrova, eksploataciju i održavanje.
Mere protivpožarne zaštite
U skladu sa zakonom o zaštiti od požara i tehničkim propisima treba preduzimati preventivne mere protivpožarne zaštite (PPZ) i to:
- održavati uređaje, opremu i sredstva za gašanje požara u ispravnom stanju
- održavati uredno uređaje i instalacije za otkrivanje, dojavu i gašenje požara u ispravnom stanju, redovno vršiti proveru njihove ispravnosti i voditi urednu evidenciju
- održavati uredno prema tehničkim propisima električne, ventilacione, toplotne i druge instalacije
- rasporediti po planu na propisnim mestima uređaje za gašenje požara
- vršiti obuku iz protov požarne zaštite za pripadnike policije koji se bave poslovima obezbeđenja na objektima koji se obezbeđuju
- obezbediti stalna dežurstva referenta za PPZ
- organizovati dežurstvo specijalizovanih ekipa za PPZ prilikom većih skupova gde prisustvuju štićene ličnosti
MERE SANITARNO - TEHNIČKE, BIOLOŠKE, HEMIJSKE I RADIOLOŠKE ZAŠTITE
Sanitarno - tehničke mere obezbeđenja
Ove mere podrazumevaju sanitarno - tehnički pregled objekata koje stalno koriste štićene ličnosti, objekte koje povremeno koriste, objekte gde se organizuju skupovi, pregled vozila koja se koriste za transportovanje hrane, sanitarni pregled lica koja su u dodiru sa hranom i pićem.
Biološke mere zaštite
Biološka sredstva su živi organizmi ili biotoksini (biološki nusproizvodi) koji uzrokuju bolest kod ljudi. Neka od njih su smrtonosna i za životinje, iako one obično nisu primarne mete.
Biotoksini su posebna vrsta otrovnih hemikalija označenih kao biološki agensi jer su ih stvorili živi organizmi. Biotoksini se obično ponašaju kao hemijski agensi i služe u istu svrhu, tj. da otruju ljude.
Primer biološkog napada bi bilo namerno oslobađanje antraksa, ebole, kuge ili drugog izrazito fatalnog mikroorganizma u okruženju gde se kreću štićene ličnosti, a gde se ne sumnja u ovakvu vrstu napada, tako bi došlo do vrlo brzog širenja pomenutog mikroorganizma. Sredstva neophodna za gajenje i proizvodnju biološkog oružja mogu se naći u većini hemijskih labaratorija (školskih, medicinskih idr.) i uz osnovna znanja se mogu zloupotrebiti.
Imajući sve ovo u vidu preduzimaju se sledeće mere koje imaju za cilj:
1. da predvide napad biološkim sredstvima
2. da spreče napad biološkim sredstvima
3. da ublaže posledice napada
U biološkom napadu simptomi se manifestuju u različitim vremenskim intervalima: u roku od minuta, sata, dana, čak i nekoliko nedelja (vreme inkubacije). To vreme za pojavu simptoma (vreme inkubacije) zavisi od vrste agensa. Zbog toga će biološki napad najverovatnije biti otkriven u bolnici a ne od strane operativaca iz službe obezbeđenja koji nisu dovoljno stručno osposobljina iz ove oblasti.
Hemijske mere zaštite
Sredstva za hemijsko oružje koga koriste teroristi su:
1. Standardne toksičke industrijske hemikalije koje se koriste u improvizovanom - proširenom obliku, da bi proizvele isti ili sličan teroristički rezultat.
2. Supertoksične hemikalije proizvedene i upotrebljene u svrhu trovanja žrtava, (obično su po prirodi vojne ili slične opasnim industrijskim hemikalijama ali stotinama puta otrovnije).
Napadi koji se mogu izvršiti hemijskim oružjem ne ugrožavaju samo štićene ličnosti već mogu neposredno ugroziti mnogo ljudi u okruženju te stoga često prevazilaze mogućnosti u primenjivanju mera hemijske zaštite policijskih, vojnih, medicinskih i drugih civilnih službi.
Najpogodnija mesta za izvršenje napada hemijskim sredstvima su ona mesta gde se obično kreću štićene ličnosti i ona su najprivlačnija za teroriste jer daju maksimalan rezultat (veliki broj povređenih) a to su:
a) objekti vlade
b) stadioni, sportske dvorane
c) preduzeća, fabrike
d) istorijska mesta
Najvažnije aktivnosti u slučaju incidenta odnosno napada hemijskim sredstvima je inicijalna procena i kontrola nad situacijom kako se ona razvija.
Unapred planirane aktivnosti u tom smislu se sastoje u:
a) predviđanju obima incidenta
b) određivanju parametara
c) ustanovljavanju zona i oblasti kontrole
d) merama zaštite štićenih ličnosti i drugih građana u okruženju
e) edukaciji povređenih i ugroženih
f) obezbeđenju mesta incidenta
g) taktičkim merama
Radiološke mere zaštite
Radiološki materijali mogu da predstavljaju i akutnu i dugoročnu opasnost po štićene ličnosti i građane u okruženju. U mnogome oni se ponašaju kao hemijski agensi, jer izazivaju oštećenje ćelije. Glavna razlika je u tome što radiološki agensi ne moraju biti inhalirani ili u kontaktu sa kožom, da bi izazvali oštećenje. Neke vrste radijacije, kao H-zraci, mogu značajno da prodru i u slojeve zaštitnog materijala.
Cezijum 137, nuklearni nusproizvod koje se obično nalazi u nuklearnom medicinskom otpadu veoma je toksičan i već je godinama dostupan na crnom tržištu.
Primer upotrebe radiološke disperzivne naprave bi bio ukradeni nuklearni otpad, rasprostranjen ili postavljen na teritoriji sa ciljem da prouzrokuje ozračenje ciljne grupe. Radiološki otpad se može disperzovati putem eksplozivne naprave koja treba da ga distribuira u određenoj regiji.
Ovde se ne radi o nuklearnoj eksploziji, već o sredstvu za širenje materijala koje može biti dostupno teroristima, i uz propagandu koja obično prati terorističke napade može izazvati paniku što stvara dodatne teškoće za policijske snage. U takvim i sličnim situacijama preduzimaju se sledeće mere radiološke zaštite:
a) procena rizika i opasnosti
b) obaveštenje štićenih ličnosti i građana
c) obezbeđenje mesta
d) lična zaštita
e) logistika
f) kontrola informacija
g) kontola opasnosti i zaštite pripadnika službi koji učestvuju u otklanjanju posledica
Medicinske mere zaštite
Medicinska zaštita predstavlja skup mera i radnji na zaštiti i praćenju zdravlja štićenih ličnosti. Polazna osnova u planiranju mera medicinske zaštite je u obradi indikatori zdravlja i stručnoj analizi zdravstvenog stanja štićenih ličnosti. Podaci i analize su neophodni za procenu zdravstvenog stanja, na osnovu koje se određuju pravci za realizaciju mera. Analizu zdravstvene situacije vrše medicinske ustanove i predstavlja uslov za pravilnu primenu mera u redovnim i vanrednim situacijama. Mere medicinske zaštite uslovno možemo podeliti na:
a) mere preventivno- medicinske zaštite
b) pružanje hitne medicinske pomoći
Mere preventivno - medicinske zaštite
Preventivna medicinska zaštita obuhvata skup mera i postupaka za praćenje i unapređivanje zdravlja štićenih ličnosti, sprečavanje nastanka povreda i drugih okolnosti koje mogu uticati na blagovremenu realizaciju preventivnih mera i one podrazumevaju:
a) praćenje zdravstvenog stanja štićenih ličnosti
b) obezbeđenje zdravstvenih ustanova u redovnim i vanrednim situacijama
c) lečenje u zdravstvenim ustanovama
d) pripremu i dežurstva specijalizovanih lekarskih ekipa
e) angažovanje specijalnih sanitetskih vozila
f) zdravstveno obezbeđenje prilikom održavanja javnih skupova, prilikom putovanja u zemlji i inostranstvu.
7) Opširnije videti u knjizi "Zdravstvena i socijalna zaštita" - Jović prof. dr Radovan, Jović mr Nebojša, fakultet odbrane i zaštite,
Pružanje hitne medicinske pomoći
Ukazivanje medicinske pomoći, tretman i lečenje povređenih i obolelih predstavlja osnovnu meru zbrinjavanja sa merama prve pomoći koje se preduzimaju na mestu događaja. Ove mere podrazumevaju:
a) pružanje prve pomoći na mestu povređivanja
b) izvlačenje sa mesta nezgode
c) brzo sagledavanje stanja povređenih
d) zbrinjavanje povreda
e) pripreme za transport i transport
f) sagledavanje stanja i zbrinjavanje obolelih
Нема коментара:
Постави коментар