Čuvanje državnika Politicari ( ne )veruju telohraniteljima

Čuvanje državnika

Politicari ( ne )veruju telohraniteljima

Nekadasnji diktator Nikaragve, Somoza , uvek se kretao precen ruljom cuvara. Bio je nepristupacan, ali i toliko oprezan, da je na sednice vlade dolazio naoruzan, drzeci revolver u rukama.....

                     *           

                  *   *

       

Telohranitelji saudijskog suverena Ibn Sauda nisu se ni sekunda odvajali od oruzja. Za pojasom su nosili sablje i handzare u rukama puskomitraljeze. Jedan od njegovih kusaca hrane ( da ne bude otrovan ) bio je Nemac koji je nosio beduinsku uniformu.

                   

                     *

                  *    *

Jordanski kralj Husein spada u monarhe protiv koga je pokusano najvise atentata  u svetu, ali nijedan nije uspeo. Kralj Husein je odlican pilot i cesto odleti u drzavne posete sam pilotirajuci.

Skotland Jard nema toliko brige za cuvanje britanskih suverena kao njihove kolege u SAD, ali otkako je Britanija dolaskom raznih emigranata i podanika iz bivsih dominona postala socijalno nemirna, te otkako su se britanski “ bobi “ morali da odreknu stare tradicije, te pripisu oruzje oko pasa, i Skotland Jard sada mora vise da vodi brige oko ocuvanja svojih visokih licnosti.

Brige Skotland Jarda

Tamosnji strucnjaci kazu da se najvise boje ludaka, to jest takvih osoba koje bi herostatskom slavom zelele da udju u istoriju kao ubice kraljice ili nekog drugog clana kraljevske porodice.

Najopasnije politicke bundzije u Britaniji su Irci, ali pripadnici IRE nisu nikad pokusali da likvidiraju nekog stranog drzavnika, ali jesu britanskog ( ubistvo lorda Mauntbatena ). Svaki clan britanske kraljevske kuce ima najmanje stalno kraj sebe jednog cuvara. To je takozvani “ A “ odel metropolitanske policije koji se obicno bira medju neozenjenim agentima, jer najveci deo dana i noci provodi u Bakingemskoj palati. Oni su opremljeni najmodernijim tehnickim i elektronskim pomagalima za medjusobnu komunikaciju i zastitu. Britanci su dugo kritikovali mere bezbednosti u kojim se direktno vidi kako agenti stite neku licnost, jer je ista prosto fizicki bila opkoljena mnostvom telesnih cuvara. Britanci su hteli biti manje upadljivi i izazovni pa su pre svog monarha stitili razredjeni. Sada sve vise preovladava uverenje da licnost ne mozes potpuno zastititi ukoliko oko nje ne napravi zivi zid agenata. Kralju Djordju Sestom su jos 1939. ponudili da se sluzi oklopnim kolima, ali je on autore ove ideje nazvao ludi

Medjutim, vec 1941. godine, pocetkom rata, sluzba bezbednosti nije pitala kraljevsku familiju da li pristaje da se vozi oklopnim kolima nego su iz Nemacke narucena dva oklopna  “ dajmlera “ koja su obradjena u samoj Britaniji, prema savetima oruzanih strucnjaka. Kralj Djordje je govorio da se oseca veoma neugodno pri pomisli da se vozi u kamufliranom tenku.

U prvim voznjama se pokazalo da su kocnice nedovoljno jake da na vreme zaustave kola pri vecoj brzini jer je inercija nosila tone celika. Niko ne zna sudbinu prvih britanskih kraljevskih oklopnih kola koja su nosila brojeve “ 48327 “. Veruje se da su prodata nekom bogatom indijskom maharadzi, jer su maharadze patile od kompleksa da kupuju i koriste sve sto je pripadalo britanskim monarsima.

Danas fabrike “ Rols rojs “ imaju specijalno odeljenje za proizvodnju blindiranih kola ( “ Fant VI “ ) cija se cena krece 300.000 funti.Britanci u sali kazu da cena nije visoka u poredjenju sa bojnim brodom. Tekva kola se prave na stari nacin, to jest polako i zanatski, tako da ne mogu biti gotova pre dve godine.

Najelitnija grupa organa bezbednosti, oko 450 agenata zive u Bonu gde se danonocno smenjuju na radu zastite. Ukoliko se pokaze da je njihov broj nedovoljan za obezbedjenje vlasti i institucija, mobilisu se specijalne granicne jedinice koje su izvezbane za cuvanje reda. Tvrdi se da njihovi troskovi rada i obezbedjenja kostaju poreznike oko 300 miliona maraka godisnje, od cega bonska vlada daje 200 miliona, a ostalo pokrajine.

Nekoliko dana posle atentata na Regana jedan bonski sud je osudio na tri godine zatvora Roberta Maula, viseg policijskog sluzbenika koji je svojevremeno rukovodio bezbednom jedinicom telohranitelja predsednika SRN Karstena, ministra inostranih  poslova Gensera i sefa Hriscanskodemokratske unije Kola.

          

Osig – majstor urbanog terorizma

Specijalna obuka nemackih telohranitelja pocela pre pet godina pod rukovodstvom Karla Hanca Osiga za koga se tvrdi da ume da skoluje dobre strucnjake za obezbedjenje visokih licnosti. Njegov covek Rajhard Landman je poznati strucnjak za voznju automobilom u riskantnim situacijama i za munjevitu odbranu od napadaca. Pod njegovim nadzorom telohranitelji na cuvenoj automobilskoj pisti Nirburgring treniraju vratolomne manevre podeljeni na grupe koje treba da kidnapuju ili nekog ubiju i grupe koje treba da zastite napadnute. Svi oni koji zavrse takve kurseve mogu dobiti odlicno placene sluzbe svugde  u svetu, ponajvise od industrijalaca, naftnih seika, bogatih sportista ili bivsih kraljeva kao sto je bio iranski sah, jer je profesija uvezbanih telohranitelja zbog masovnih politickih, kriminalistickih otmica i ubistava, danas najtrazenija najbolje placena u svetu.

Pripadnici specijalnog odreda HansaOsiga koji rade u okviru nemacke Federalne kriminalisticke sluzbe, veoma su izvezbani za komandnosne prepade na putnicke avione gde ucenjivaci drze kao taoce posadu i putnike aviona. U njihov svakodnevni trening spadaju streljacke vezbe u preciznom gadjanju iz revolvera i puskomitraljeza.

Kada su novinari upitali kako su otmicari predsednika nemackih industrijalaca, Hansa Martina Slajera, uspeli tako da ubiju cetvoricu Slajerovih telohranitelja, Hanc Osig je odgovorio : “ Svi smo mi svesni da prednost uvek lezi na onome koji napada, jer takvi imaju privilegiju faktora iznenadjenje koji je cesto presudan ako se sustina akcije obavi za nekoliko sekundi”. Prema tome nema stoprocentne sigurnosti, iako svi teze njoj.

Koncentracija na odbranu

- Ali politicari zele da se dopadnu biracima, da izadju u gomili i obave propagandnu reklamu, rukuju se sa gradjanima i pomiluju neko dete, nastavio je Ostig. U takvoj situaciji bezbednost se smanjuje i za 70 odsto jer uvek neko iz gomile moze da puca, ali isto tako i snajperista sa vece udaljenosti. Zato smo mi u nasem radu stalno suoceni sa protivnikom, koji je kompromis bezbednosti i slobode kretanja onoga koga stite. Zato mi znamo da cemo najmanje uspeti ako se koncentrisemo na odbranu kada je atentat poceo.

Strucna analiza atentata

Kakva je situacija u Nemackoj, zemlji za koju mnogi tvrde da od svih zapadnih zemalja ima najorganizovaniju i najefikasniju policiju sveta?

Posle neuspelog atentata na Regana i u Nemackoj su ozivljene diskusije o radu sluzbi obezbedjenja i procenta zastite telohranitelja. Niko ne trazi da sluzba bezbednosti pruzi vodecim licima u zemlji i samoj vladi stopostotnu zastitu, nego sto vecu zastitu. Sta je to “ sto veca zastita “ je stvar za diskusiju, jer se tu mnogi razilaze, tvrdeci da bi nemacka sluzba osiguranja i svih licnosti mogla biti uspesnija. Pominje se studija kriminologa Volfa Midendorfa, objavljena krajem prosle godine, a u kojoj su strucno analizirani oko stotinu atentata u Nemackoj poslednjih decenija.

Analizator tvrdi da su atentatori u 90 odsto slucajeva ostvarili ono sto su zeleli, sto drugim recima znaci da je sluzba obezbedjenja u ogromnom broju atentata bila neuspesna.

Ministarstvo unutrasnjih poslova i kriminalisticka sluzba i ne pokusavaju da demantuju ili udju u polemiku o pomenutoj materiji, jer uci u to bi znacilo izneti podatke koji nisu za iznosenje ( uslovi rada sluzbe, broj ljudi, objektivne okolnosti koje pravdaju neuspehe itd ).

Veruje se da u Nemackoj oko 5000 agenata i policajaca stite predsednika Republike, saveznog kancelara i brine za bezbednost 60 vodecih nemackih politicara i saveznih funkcionera, a pored toga i za zastitu stranih zvanicnika koji dolaze u posetu Nemackoj. Radni dan telohranitelja pod normalnim uslovima pocinje u sest casova ujutru uzima iz garaze sluzbena kola i sat kasnije docekuje svog “ sticenika pred kapijom njegove kuce “.

Ako je sve mirno, a obicno tako jeste, ceo dan provodi cekajuci onog koga stiti. Pri tome ne sme u kolima da cita novine ili da se opusti, nego da stalno motri situaciju, jer se nikada ne zna da li ce i pod kojim uslovima doci do napada. Telohranitelj u normalnim uslovima provede dan po kancelarijama bonskih ministarstava ili u salama za konferencije.

Kada politicar koga stiti kasno legne u postelju, agent-zastitnik ne sme odmah da ide da spava, vec mora kola oterati u garazu, pregledati ih i licno ih zakljucati, pri cemu mora sam da kola puni benzinom. Ne treba posebno naglasavati da i ove “ sitnice “ spadaju u program normalnog obezbedjenja koje nije za rasejanog coveka, jer je praksa pokazala da se i zaboravljene “ sitnice “ mogu kasnije grdno da osvete.

Ovakvi agenti-cuvari u SR Nemackoj imaju prirodom sluzbe i mnogo prekovremenih casova rada ( preko 1.000 godisnje )od cega mogu da naplate polovinu. Ako su u privatnoj sluzbi, naplate sve, po boljoj ceni, sto je razlog da se osipaju iz Federalne kriminalisticke sluzbe koja ih za ovaj opasan, po zivot riskantan rad, placa od 1.800 do 3.000 maraka mesecno, sto je manje od prosecne mesecne plate nekog jugoslovenskog privrednog predstavnika u inostranstvu. Takodje nisu placeni za izuzetne napore i zrtvovanja zivota, jer nema nadnice za strah.

Tvrdjenje sefa nemackih telohranitelja iz Federalne kriminalisticke sluzbe, Karla Hanca Ostiga, da je politicar sto posto siguran, jedino ako je u “ staklenom zvonu “ svog blindiranog automobila demantovali su teroristi spanske “ ETE “ kada su oklopljena kola Frankovog zamenika Karere Blanka digli u vazduh do visine od cetrdesetak metara i na mestu ga usmrtili.

Vojno krilo ETE koje je produzilo sa terorizmom u Spaniji ne bira za ciljeve napada strane diplomate i drzavnike, nego najvise vojna lica kako bi pokrenulo armiju da preuzme vlast u zemlji.

Veruje se da oko 700 terorista i glavnih jataka vojnog krila Baskijske separatisticke organizacije “ ETA “ odoljeva svim zastitnim merama spanske policije ( kojoj se u merama bezbednosti sada pridruzuje i armija ) jer su pripadnici ETE za godinu, godinu i po likvidirali pedeset generala, pukovnika, zandarmerijskih oficira i sefova policije sirom Spanije.

Foster Dals se ne odvaja od revolvera

Zapadno nemacki kancelar Kurt Kisindzer bio je poznat kao covek koji je tvrdoglavo odbijao da sedne u oklopljenu limuzinu ili leti avionom, jer je na duza putovanja odlazio spavacim kolima. U Bonu se vozio kolima serijske produkcije i to vecinom unajmljen od kompanije za iznajmljivanje kola. I bivsi italijanski premijer Saragat vazio je kao drzavnik koji je izricito trazio da koristi kola bez specijalne zastite.

Laici cesto misle da bi drzavnici i sva lica koja su u potencijalnoj opasnosti od atentata, pametnije ucinili kada bi i sama bila naoruzana. Jedan uporni americki novinar-njuskalo nije bio lenj da u rodnom mestu nekadasnjeg americkog ministra Fostera Dalsa pretrese svu kartoteku mesnih oruzanih dozvola ( u nekim gradovima ili drzavama SAD je obavezna registracija oruzja ) i tamo nadje faksimil od koga je napravio dogadjaj dana. Taj faksimil je nosio svojerucni potpis i otisak palca ministra spoljnih poslova Dalasa koji je od gradskih vlasti svog rodnog mesta dobio dozvolu za nosenje oruzja. Tako su Amerikanci saznali da njihov ministar inostranih poslova ciji je brat Alen Dals bio sef CIA, malo veruje sluzbenoj zastiti, jer stalno sa sobom nosi revolver. Kada su ga pitali da li se revolvera lisava i na sluzbenim prijemima, Dals je otvoreno priznao da se ne odvaja od revolvera jer nikome ne veruje.

Dals je priznao da od 1949. godine nosi revolver koji mu je prilikom jedne posete Centralnoj Americi poklonoi jedan centralnoamericki diktator. – Obnavljam dozvolu za nosenje oruzja reda radi, kazao je Dals – a sto se tice upotrebe, hvala bogu jos nisam imao potrebe da ga vadim iz dzepa, pa se nadam da ce tako i ostati!

Zli jezici su odmah posle ove Dalsove izjave poceli da pominju Somozu – starijeg, poznatog diktatora centralnoamericke drzave Nikaragve, kao donatora Dalsovog revolvera.

Somoza je svaki svoj govor u “ skupstini “ nikaragve otvarao drzeci na stolcicu pred sobom dva revolvera i nekoliko rucnih bombi! Znao je da dodje u rezidenciju i primi akreditive novog ambasadora obucen u kaubojsko odelo, sa mecima oko ramena i dva revolvera za pojasom. Ovako naoruzan do zuba, voleo je da pozira fotoreporterima, kao da je Panco Vila. Pa, ipak, i pored ovakve ocigledne samozastite, sin i otac – Somoza su pali kao zrtve atentata.

Sa veoma spektakularnom zastitnom pratnjom svojih beduina, pojavljivao bi se i pokojni saudijski suveren Ibn Saud, jer su njegovi beduini pored revolvera i puskomitraljeza za pojasom, nosili i savijene sablje i handzare.

Ibn Saud je prilikom posete SAD u svojoj pratnji imao i trojicu kusaca hrane koji su pre Sauda morali da probaju svako jelo koje je bilo pripremljeno za kralja Sauda. Oni ne samo da su bili placeni da probaju hranu pripremljenu za Sauda, nego su morali da ocene ukus i kvalitet hrane. Pitanje da li ce statistike o bezbednosti britanskih drzavnika ostati isto posle sve ucestalijih raznih nemira u Londonu kada u glavnom gradu Engleske desetine hiljada doseljenika iz bivse Zapadne Indije i Afrike pale cele kvartove grada.

Sto se tice De Gola, on je i u pogledu licne zastite pokazivao prkosnu osobenost. Nije voleo telohranitelje, jer ih je smatrao strasno dosadnim i glupim. Otvoreno je zamerao da oseca krajnu nervozu i muku kada vidi kako se oko njega muvaju “ gorile “, te da ne zeli nikakve vidljive mere bezbednosti.

Mrzovoljni De Gol

De Golova sigurnosna zastita je jedno vreme imala veliko poverenje u agente i policajce koji veoma dobro vladaju vestinama dzuda i karatea. Koliko god De Gol zamerao svojim cuvarima nespretnost, oni su mu izvukli zivot u tri veoma opasna slucaja. Pa i posle toga, kada su De Golovi “ sakali “ likvidirani, francuski predsednik nije dozvoljavao da se u njegovom prisustvu konstatuje kako su mu “ gorile “ spasile zivot.

De Gol je uzivao da udje u masu i razgovara sa svojim Francuzima i prosto bi dobio nervni napad kada bi primetio da su oko njega “ gorile “, a ne obicni ljudi. Objektivan nedostatak u obezbedjivanju De Gola koja je van domasaja sposobnosti sluzbi osiguranja, bila je njegova visina. Gde god bi se De Gol pojavio i izmesao sa masom, bio je za atentatora vidljiv, jer je zbog visine njegova glava uvek strsila iz gomile

Bivsi spanski Sah, Reza Pahlavi, je takodje bio jedna od licnosti na ciju su glavu atentatori najvise ciljali, pogotovo posle njegovog bega iz zemlje i obelodanjenja zlocina carske tajne policije Savak.U Meksiku je vila u kojoj je Sah boravio kratko vreme bila sumom odvojena od okoline. Naknadno je tamo sagradjen zid visok pet metara, a kako se vila nalazila okrenuta prema morskoj obali, Sahovo sticenici su racunali da bi Homeini mogao poslati podmornicu sa desantnim komandosima da napadnu Saha. Bivsi iranski Sah drzao je posebne ljude da jedu pre njega, jer se bojao trovanja, imao je trojicu ljudi koji bi probali hranu. Saha su znali zbog njegove gurmanske sklonosti. Zanimljivo je da je jedan od pomenute trojice kusaca hrane bio Nemac koji je nosio beduinsku odecu. Bio je rodom iz Majnca. Na pitanje, zasto se bavi tako bizarnim zanimanjem, on je odgovorio : “ Zato sto sam bogovski placen! “.

Za jordanskog kralja Huseina kazu da je suveren protiv koga je planirano najvise zavera i atentata na svetu. Kako se Husein prilicno sigurno oseca na tronu, cinjenica je da je on veoma hrabro i mudro izdrzao sve nervne sokove koje donosi zivot pun neizvesnosti, makar i kraljevski zivot!

Sto se tice britanskih premijera, njihovu sluzbenu rezidenciju u Dauning stritu obicno cuvaju dva nenaoruzana policajca koji stoje na ulazu i tri policajca koji se nalaze u samoj zgradi. Sluzbena limuzina britanskog premijera je standardni automobil koja kao specijalni deo jedino ima telefon ciji dijapazon obuhvata uze podrucje Londona.

Veruje se da je britanski premijer najbezbedniji medju zapadnim premijerima, ali ne zato sto je posebno cuvan ili sto ima odlicne telohranitelje, nego sto postoji najmanje opasnost da bude napadnut.

Statistike pokazuju da su britanske visoke licnosti najmanje bile izlozene pokusajima atentata. Kada je jednom prilikom premijer Hit boravio u Nemackoj i kada je na njega bacen predmet za koje se ustanovilo da predstavlja mastilo, policija je zatvorila zenu koja ga je gadjala mastilom, ali je Hit odmah zatrazio da zena bude oslobodjena – s tim da mu mora platiti hemijsko ciscenje odela.

Mere predostroznosti

Porast atentata i terorizma prisilio je i papsku drzavu Vatikan da se pobrine o organizaciji male vojske specijalizovanih strucnjaka i telohranitelja koji treba da se brinu o fizickom integritetu poglavara katolicke crkve. Po nekima Vatikan je posebno postao zabrinut za stanje zastite pape otkako je u Rimu bio otet i ubijen Aldo Moro, lider demohriscana.

Iako se jos uvek veruje da bi samo ludak mogao da pokusa da ubije ili kidnapuje nekog papu, niko se vise ne usudi bilo sta da prorice, jer je svet sve puniji ludaka. Zato je papi Pavlu Sestom kao prvo savetovano da se sto manje krece iz Vatikana. Takodje se razmisljalo da li da se papina sluzbena kola poistovete sa drugim kolima u kojima se voze kardinali, jer je samo poglavar katolicke crkve imao pravo da se vozi u kolima strane proizvodnje, dok se svi drugi poglavari katolicke crkve voze u kolima domace italijanske proizvodnje.

U takvoj situaciji, kada se krece kolona vozila sa papom, nije tesko otkriti koja su to kola u kojima se vozi papa, jer su sva ostala kola Fiat-ove proizvodnje. O putovanju i kretanju pape odlucuje se u Vatikanu, ali obzirom da je sluzba bezbednosti Vatikana nedovoljna, italijansko Ministarstvo unutrasnjih poslova utice svojim sugestijama i savetima kada je u pitanju zastita pape.

Relativnost “ dobrih karaktera “

U pocetku pontifikata papi se ucinilo da mu isuvise uskracuju kretanje, pa je zamerio da nema potrebe da se bilo ko plasi ako papa izlazi medju ljude, cime je stavio na znanje svim saradnicima da ne misli da svoje obezbedjenje bazira na zatvaranju unutar vatikanskih zidina.

Posle toga papa je poceo da putuje po svim kontinentima, sto je primoralo Svetu stolicu da u saradnji i sa savetima drugih iskusnijih sluzbi u inostranstvu, organizuje malu vojsku specijalizovanih telohranitelja. Tvrdi se da jezgro ove grupe cine desetorica agenata cija je proslost pomno ispitana ( relativnost ispitivanja proslosti pokazuje svoje slabe tacke u slucaju ubice Trockog ).

Staljin je svog coveka ubaciomedju trockiste – emigrante dvadesetak godina pre izvrsenja zadatka likvidiranja Trockog. Ubica je bio tako “ revnosan trockista “ da ga je osnivac sluzbe bezbednosti i sam Trocki, izabrao medju svojim najboljim ljudima u Parizu i povukao u Meksiko, u svoju zgradu – tvrdjavu, gde je ovaj izvrsio zadatak likvidacije koji je primio pre mnogo godina.

Od ovih se cetiri telohranitelja dan i noc nalaze uz papu. Drzavni sekretarijat Vatikana je prvobitno nameravao da papine telohranitelje izabere medju 150 clanova vatikanske sluzbe bezbednosti ( bivse papine zandarmerije ). Ubrzo je postalo jasno da odgovarajuce ljude treba traziti van Vatikana, pa je selekcija papinih telohranitelja jos u toku.

Sve do pontifikata pape Jovana XXIII pratnju pape su sacinjavali clanovi svajcarske garde u svecanim uniformama i osmorica cuvara koji su nosili papinu nosiljku.

Prvi put je papi trebalo obezbediti licnu zastitu za vreme njegove posete svetim mestima Izraelu i Jordanu 1964. godine. Tada je za sefa bezbednosti Vatikana imenovan Pol Marsinkus, clan vatikanskog drzavnog sekretarijata i predsednik takozvane Vatikanske banke. Prva papina poseta Aziji, konkretno Filipinima i Manili, pokazala je da su tamo mnogi spremni da poglavara katolicke crkve posalju na onaj svet. Na Filipinima, novembra 1970. papa Pavle VI umalo nije postao zrtva atentata, dok je u Karaciju, u Pakistanu, docekan bombom.

Opasnost od ekstremista

U petak, 27. novembra, 1970. papa se spremao da sleti u Manilu, u prvoj etapi azijskog putovanja kada je za devet dana trebalo da predje 46.000 kilometara. Prva stanica, Filipini, poznata je kao katolicka zemlja, a sledece etape dalekoistocnog putovanja su bile Samoa, Australija, Indonezija, Hong Kong i Sri Lanka.

Posle sedam godina na celu Vatikana, papa Pavle VI je hteo ovim putovanjem da ostvari i odredjene politicke ciljeve, jer je u to vreme vatikanska diplomatija, posredstvom kineskih predstavnika u Bernu, ispitivala mogucnost da se papa u Hong Kongu sretne bar sa nekolicinom katolickih biskupa iz Kine.

- Trinaestog oktobra 1970. kardinal Ju Pin, glavni predstavnik crkve na Tajvanu i intimni prijatelj Cang Kaj seka, zatrazio je hitnu audijenciju kod pape pokusavajuci da ga ubedi da na svom putu ne svraca u Hong Kong, kako ne bi naljutio tajvanske katolike. trebalo je mnogo mudrosti i vestine da se nadje kompromis za sve zadovoljne i nezadovoljne na ovoj papinoj turneji po azijskim zemljama, a za to se pobrinuo sef vatikanske diplomatije, monsinjor Kazaroli.

Upravo pred papinu posetu je filipinski predednik Markos zapoceo zestoke progone svojih politickih protivnika, a u planu je bila i papina poseta Tondu, najbednijoj siromasnoj cetvrti u Aziji gde je 400.000 ljudi zivelo u stracarama. Filipinski general Marijan Ordonans dobio je 5.000 vojnika da stiti papu. On je javio da poseduje podatke da studentski ekstremisti nameravaju da likvidiraju papu, kako bi skrenuli paznju svetske javnosti na svoj pokret.

Papa Pavle Sesti je sletio na manilski aerodrom u pola deset 27. novembra 1970. Uz aplauze i svirku vojnog orkestra fotoreporteri snimaju kako papa pozdravlja predsednika Markosa i njegovu suprugu Imeldu, bivsu mis Filipina. Niko tad nije primetio da se kroz masu, koja je imala specijalne propusnice za ulaz na aerodrom, probija covek kratko osisane kose, sa tamnim naocarima i u crnoj bluzi kineskog stila, sa vatikanskom znackom na grudima i sa gvozdenim krstom u ruci. Iskusnije detektivsko oko bi pregledom krsta brzo ustanovilo da se radi o opasnom predmetu ostrih ivica i ostrice na vrhu koja moze da deluje kao bodez ( ubica Trockog koji je radio kao njegov sobar i licni sekretar, ubio je lidera trockista alpskim pijukom koji planinari koriste za penjanje, a koji je stajao na zidu radne Trockijeve sobe ).

Nasavsi se na dva metra od pape, neznanac je masuci krstom vikao “ sloboda, sloboda ! “. Agenti bezbednosti nisu na njega obracali paznju, nego su samo nastojali da papi otvore put kroz gomilu.

Napad na papu

Iza pape je isao predsednik Markos i njegov ministar odbrane Huan Ponse Enrile. Ispred pape je bio monsinjor Paskvale Maki koji je drzao tekst govora koji je papa trebalo na aerodromu da procita. Maki je bio taj koji je u neznancu usijanog pogleda i groznicavih kretnji prepoznao potencijalnog atentatora. Upravo kada je neznanac trebalo da pridje papi i zamahne krizom prema papinoj glavi, Maki se bacio na mladica, a za njim i snazni biskup Antoni Garvin. Napadac je bacen na zemlju. Papa je izgubio ravnotezu dok su Markos i Imelda stajali zgranuti, vicuci : “ Sta se to dogadja? “

Niko od agenata bezbednosti jos nije delovao, nego su se bacili na napadaca tek kada je ovaj bio savladan od strane Makija i biskupa Garvina. Detektiv Ignasio Alkantra je dokrajcio atentatora serijom karate udaraca – ali post festum. Papa je opet na nogama. Atentatora, potpuno izubijanog, odvlaci grupa agenata. Gomila zbunjena. Svugde tajac, samo oni koji iz daleka nisu videli sta se dogadja jos fantasticno vriste pozdravljajuci papu. Ceremonijal se produzuje kao da se nista nije dogodilo. Papa na podijumu cita pozdravni govor i tek devet godina kasnije, na pomenu papi Pavlu Sestom u milanskoj katedrali, monsinjor Maki potvrdjuje pred novinarima da je papa Pavle Sesti ipak bio ranjen od napadaca koji ga je krstom udario u grudi. – Srecom povreda nije bila teska, kazao je maki. U crkvama celog katolickog sveta organizovani su posebni obredi u znak zahvalnosti za izbegnutu opasnost da papa bude ubijen.

Atentatore proglasavaju ludim

Vlada je izdala saopstenje da je papu napao ludak, slikar Benjemin Bendosa Amor koji je papu hteo da rani ostricom krsta, jednako ubojitom kao sto je noz. Policija je prikazala Bendosu kao neuravnotezenog coveka i jasno – maoistu. Uz to je bilo dodato da je homoseksualac i da uziva drogu.

Novinari su saznali da je Bendosa imao izlozbu u hotelu “ Hilton “ u Manili. Posle atentata njegova su platna prodata po trostrukoj ceni. Osudjen je na nekoliko godina zatvora. Nezvanicno se jos uvek konstatuje da je atentator bio u dosluhu sa nekim uticajnijim filipinskim krugovima, te da nije slucajno nosio kinesku bluzu i na sudjenju se branio da je “ maoista “.

Papa, Jovan Pavle Drugi je takodje doziveo incident u Pakistanu, jer je u Karaciju neki nezadovoljnik bacio bombu, ali je bomba pala daleko od pape. Od eksplozije je poginuo sam atentator.

Covek koji je udesio najsenzacionalniji diplomatski i istorijski susret izmedju Niksona i Mao Ce Tunga, Niksonova siva eminencija, Henri Kisindzer, veoma se mnogo brinuo o licnoj bezbednosti, jer, navodno, sam bira ljude koji ce ga stititi i brinuti se da sacuva glavu u nizu njegovih blic-diplomatskih putovanja po svetu.

Italijanski novinar Roberto Valentini je u jednoj reportazi opisao coveka koji je za vreme Niksonove administracije, kao agent bezbednosti, uzivao najvece Kisindzerovo poverenje. Ni dan danas ne zna kako se zove taj covek. Pojavljivao se pod raznim imenima i fizionomijama, slicno tajanstvenom teroristi zvanom “ Karlos “.

Jednom je bio Artur Krojcer, drugi put Vilijam Makdonald, treci put Huan Kastiljo, pa zatim Dzordz Dzonson, Pit Flajser, Zorz Sove itd. itd.posedovao je 17 raznih pasosa iz kojih se videlo da je rodjen 1930. u Bordou, pa 1934. u Frankfurtu ili 1933. u Dalasu itd.Kada je, navodno vec u penziji, razgovarao sa pomenutim novinarem Valentinom u “ Kafe de Pari “, u rimskom via Venetu, zvao se Dzon Provencale, po zanimanju advokat iz Njujorka.

Karakteristike Kisindzerovog cuvara

Bio je sef  Kisindzerovog obezbedjenja ali ne zato sto je negde u poslu pogresio. Naprotiv, uvek je radio savrseno, jer je na Kisindzera planirano sijaset atentata, pa ipak ga je Kisindzer otpustio iz jednostavnog razloga sto stari diplomatski lisac ne veruje da strane obavestajne sluzbe koje mu rade o glavi nisu u stanju da otkriju ko su ljudi koji brinu o njegovoj bezbednosti, pa ih Kisindzer samo smenjuje.

I tako, dok je kao “ penzioner “ (?) sedeo sa rimskim novinarem u via Venetu, rekao je ukratko sledece o sebi :

Amerikanac je italijanskog porekla. Preci po ocu su mu se doselili u Ameriku iz Kalabrije. Majka mu je Irkinja. Ponosi se svojim mafijaskim vezama. Ne govori mnogo o ocu, ali se po pricanju vidi da su mafijasi pomagali za vreme rata americkoj vojsci kada se ova iskrcavala iz Afrike na Siciliju ( posle i u antikastrovskim zaverama ), ima fakultetsku spremu. Govori tacno pet jezika. Specijalista je za Italiju. Koristio je mafijaske veze da bi saznao sta intelektualci – teroristi planiraju prilikom Kisindzerove posete Italiji. On izvrsava svoje zadatke, ali ne veruje da samo njegova grupa obezbedjuje visoke americke drzavnike. Pretpostavlja da ima najmanje hiljadu ljudi koji to rade za vreme poseta inostranstvu, ali koji ne znaju jedni za druge.

Imaju dousnike i saradnike medju teroristickim grupama u raznim zemljama. Glavni zadaci obezbedjenja se vrse mesec, dva pre posete americkih drzavnika nekoj zemlji. Ne moze da kaze koliko je zavera kovano za likvidaciju visokih licnosti dok je “ bio zaposlen “ ali kaze da je vise bilo zavera, nego sto ih nije bilo u odnosu na posete. Saradjuje sa sluzbama obezbedjenja prijateljskih zemalja ali im se nista ne veruje, cak vise ni Englezima. U cetiri atentata koja su bila planirana za likvidaciju Kisindzera, ovaj bi sigurno poginuo da se na vreme planovi zavere nisu razbili.

Grupe je najteze cuvati

Najteze je cuvati grupu vise drzavnika koja se nadje na istom mestu, a to obicno biva kada sefovi vlada, drzava i monarhija dodju na sprovod nekom poznatom drzavniku i kada se na jednom mestu sjate desetine i desetine agenata iz raznih zemalja, svaki da stiti svog coveka, pa po onoj narodnoj – gde ja puno baba, kilavo je dete – obezbedjenost je tu najslabija. Tvrdi da je najtezi zadatak imao na pogrebu De Gola.

Pripadnici jedne fanaticke sekte su lako mogli ubiti Kisindzera 17. avgusta 1972. kada se ovaj u Sajgonu sastao sa vijetnamskim premijerom Van Tijeom. Kisindzer je po njegovim recima izbegao smrt od atentata i u Rabatu, Maroku, 6. novembra 1973. Govorio je i o pokusaju likvidacije Kisindzera januara 1974. kada je ovaj putovao u Egipat da se sastane sa Sadatom.

Na bliskom istoku gde mnogi smatraju atentat normalnim vidom politicke borbe, pokojni predsednik Naser je pokazivao najmanje brige za bezbednost, jer se uvek vozio u otvorenim kolima, mesajuci se sa narodom koji ga je mnogo voleo. U otvorenom automobilu se vozio i kralj Fejsal, ali pracen gardom beduinskih konjanika sa strane, sto dobri poznavaoci sluzbe obezbedjenja smatraju slikovitim, ali nimalo efikasnim kada je u pitanju obezbedjenje.

Zastita konjickom policijom ili konjickom gardom, sa isukanim sabljama telohranitelja, odavno je kao metod napustena u svetu. Kada je 1934. u Marseju, sa francuskim drzavnikom Lujom Barutom, ubijen kralj Aleksandar Karadjordjevic, francuski telohranitelji na konjima pokazali su se krajnje nespretnim da ometu atentatora u njegovom delu. Stojeci na papuci otvorenih kola on je pucnjavom preplasio i konje, tako da je imao dovoljno vremena da ubije Aleksandra i Baruta, dok su se zandarmi na konjima kasno pribrali i ranili atentatora sabljama.

Rezidencije kao tvrdjave

U poredjenju sa brojem nemira i raznih tajnih sekti koje postoje u Japanu, njihovi premijeri i nisu toliko cuvani koliko bi se na osnovu masovnih demonstracija moglo pomisliti da su cuvani. Japanskog premijera prate tri do pet telohranitelja. Privatnu rezidenciju mu cuva 12, a sluzbenu rezidenciju u Tokiju 50 policajaca. Indiru Gandi, je cuvao samo jedan vidljivi policajac koji stoji na vratima njene rezidencije. I u Latinskoj Americi, obzirom da je to kontinent cestih puceva, vodeci drzavnici nisu takorigorozno cuvani kao sto bi se na prvi pogled dalo pomisliti.

Ako se baci pogled unatrag, u period od 1918. godine medju evropskim monarsima i carevima iz tog doba najbolje su bili cuvani ruski i austrijski car.

Austrijska sluzba za obezbedjenje monarha osnovana je jos 1763. godine, tako da su Franca Jozefa cuvala cetiri telohranitelja. Carica Marija Terezija je imala najvise poverenja u svoje madjarske husare. Medjutim, kada se analizira atentat pripadnika “ Mlade Bosne “ na princa Ferdinanda u Sarajevu; kada su pre smrtonosnih metaka iz Principovog revolvera, prethodno bacene dve bombe na Ferdinanda, a da se nije odustalo od voznje gradom vidi se koliko je u to vreme obezbedjenje suverena i drzavnika bilo naivno. danas drzavnici ili suvereni moraju da se priklone resenju svoje sigurnosne sluzbe, to jest neponasaju se kada su ugrozeni po vlastitom nahodjenju, nego prema sugestijama svoje sluzbe bezbednosti.

U nastavku cemo opisati nekoliko ubistava poznatih licnosti iz novije istorije i to onih o kojima je za razliku od, na primer, ubistva predsednika Kenedija 1963. manje pisano, a zanimljiva su po analizi protuakcije bezbednosti ubijenih, kao i nacina kako su ubijene.

Ubistvo kralja Fejsala

Ubistvo saudijskog kralja Fejsala izvrseno 25. marta 1975. godine, tipican je primer atentata od strane krajnje poverljivog lica u koga je zrtva atentata uvek verovala kao u samog sebe. Kako je poznato, saudijskog suverena kralja Fejsala ubio je njegov necak i imenjak princ Fejsal Ben Aziz, posle cega je bio osudjen na smrt i pogubljen na tradicionalan nacin, odsecanjem glave sabljom na rijadskom trgu 18. juna 1975. godine, pred ocima hiljada stanovnika glavnog grada Saudijske Arabije.

Ubici-princu su odsekli glavu jednim udarcem sablje, dok je gomila skandirala misli iz Kurana. Posle je po starinskoj proceduri kaznjavanja izdajica i ubica, glava osudjenika stajala nabijena petnaest minuta na koplju. Kralj Fejsal kao i svi vodeci saudijski vladari i u licnoj zastiti primenjivao kombinaciju starih metoda obezbedjivanja sa novim, kao sto uopste jedna naftom bogata Saudijska Arabija u sebi krije kombinaciju starog i modernog u svom razvoju. Prebivalista saudijske dinastije se po arhitekturi ne razlikuju od domova njihovih dedova i predaka, samo s tom razlikom da su ovi arhitektonski arhaizmi istovremeno tvrdjave najmodernije elektronike kakvoj mogu da pozavide i najmoderniji njujorski oblakoderi, od heliodroma na krovovima harema do elektronskog obezbedjenja vladara i njegovih odaja radjenih po uputstvima strucnjaka najpoznatijih obavestajnih sluzbi prijateljskih zemalja.

Atentator – lice od punog poverenja

Pa ipak, tu je glavna uzdanica beduinska straza koja neumorno kaoverni pas cuvar, bdije nad suverenom ciji su preci davno vladali tim beduinskim plemenom i ciji potomci i dan-danas osecaju krvnu, totalnu privrzenost prema coveku koji koji vlada celom drzavom, svim plemenima, ali u sustini potice iz plemena ciji ce svaki pripadnik bez razmisljanja zrtvovati glavu da sacuva zivot pripadnika saudijske loze.

Prema tome, nije nimalo smesno ako se kaze da koliko god takav arapski suveren moze imati poverenja u najmodernije instrumente zastite za koje je platio krupne sume novca dobivenog od nafte, mozda i vise moze imati poverenja u krsne momke iz rodnog plemena kraj kojih se samo preko mrtvih prelazi kada se pojavljuju kao cuvari na pragu dvorskih vrata.

U takvim situacijama, neznancu, potencijalnom atentatoru je prosto nemoguce doci u bilo kakvu blizinu zrtve, a kamo li jos izvrsiti atentat.

U takvoj situaciji takodje, kao atentator se retko pojavljuje strano fizicko lice, nego, naprotiv, lice od punog poverenja beduinskog monarha, kakav je bio atentator princ Emir Fejsal koji je odrastao u okrilju kralja Fejsala kao njegov ljubimac, okruzen paznjom, ljubavlju, bogatstvom i svim onim sto moze da pruzi glava najmocnije i najbogatije arapske dinastije. Nikada se nece saznati pravi razlog motiva atentatora, pa cemo zato citirati zvanicno objasnjenje saudijskog dvora u kome se kaze : .... “ da je ubica ubio Kralja ne bi li prekinuo primenu zakona islama, jer je smatrao da molitva, post i hodocasce nisu od nikakve koristi. “

Kada je 25. marta 1975. godine princ Fejsal Ibn Musaed ubio kralja Fejsala koristeci prijem na kome je suveren primao cestitanja na Muhamedov rodjendan, sva kasnije zvanicna i nezvanicna objasnjenja isla su za tim da otklone bilo kakve politicke motive ubistva.

Jos uvek se veruje da je ovo ubistvo cezarovskog tipa ( “ Zar i ti, sine Brute! ) bilo obracun unutar velike kraljevske porodice, osveta ili slicno, jer je navodno princ ubistvom strica zeleo da osveti brata koji je pre cetiri godine bio pogubljen kao organizator demonstracija protiv uvodjenja televizije i moderne zabave na dvor.

S druge strane mnogi misle da je motiv ubistva osveta Kralju. Princu-ubici nije bilo dozvoljeno da napusti zemlju, jer je navodno vodio raskosan zivot u inostranstvu sa mnogim “ kol-gerlama “ i tako rusio moralni ugled kraljevske porodice.

Pomenuli smo ubistvo Trockog kao jos jedan primer strpljivo planiranog atentata ukome je ubica takodje uzivao neograniceno poverenje zrtve, samo s tom razlikom da je kod kralja Fejsala kao zrtve to poverenjeproizilazilo iz bliskog krvnog srodstva prema atentatoru, dok je kod Trockog to poverenje proizilazilo iz cinjenice da je Staljinov covek Zak Mornar van der Dres bio inflitriran u redove trockista gde se decenijama pokazivao kao izvanredno aktivan, do te mere aktivan, veran i angazovan da ga je Cetvrta internacionala ( trockisticka ) preporucila da postane jedan od licnih Trockijevih telohranitelja i njegov licni sekretar.

Trocki ( Ljev Davidovic Bronstajn ) koji je bio osnivac “ ceke “, tajne policije posle oktobarske revolucije, kasno je shvatio da je ipak nadmudren od STALJINA koji se pobrinuo da sa ovog sveta atentatima smakne celu Trockijevu porodicu, to jest decu i zenu.

ubijen 27. avgusta 1940. godine, u predvecerje drugog svetskog rata, Trocki je na izdisaju prozborio samo ove reci : “ Uhvatite ga zivog.....”. Staljin je preko Kominterne nekoliko puta angazovao tadasnju Meksicku komunisticku partiju da izvrsi oruzani prepad na vilu-tvrdjavu u Meksiku, gde se Trocki skrivao, ali nije uspeo da ga ubije, jer su Trockijevi cuvari mogli da brane zgradu kao da je neosvojivi bunker.

Sakrio se kod upravnika zatvora!

Ubica Trockog je bio osudjen na 20 godina robije. Predstavio se kao spanac ( Ramon Merkador del Rio ) ali ni danas se ne zna za njegovo poreklo. U toku i posle Drugog svetskog rata su izvrseni prepadi na zatvor u kome je odlezavao kaznu Trockijev ubica, u cilju da ga se oslobodi iz zatvora. Jednom prilikom, za vreme takvog napada “ nepoznatih “ komandosa, Trockijev ubica je nasao skloniste u zastitnom bunkeru upravnikovog zatvora, sto na prvi pogled deluje paradoksalno, ali nije.

Iskusan agent “ NKVD “ koja je proizasla iz “ ceke “ i “ GPU-a “, Trockijev ubica nije zeleo da ga njegovi prijatelji iz Meksika “ oslobode “, jer je potpuno bio svestan da se pod tim “ oslobodjenjem “ za koje se Staljin brinuo, skriva njegova osuda na smrt, jer je trebalo kao jedini svedok ubistva Trockog da i sam, od strane svojih    naredbodavaca bude likvidiran. Odsluzio je svoju kaznu robijom do kraja i smestio se navodno u Cehoslovacku – ali tek nakon Staljinove smrti.

O tome je opsirno pisao tadasnji upravnik meksicke policije koji je bio zaduzen da se brine za bezbednost ovog neobicnog politickog zatvorenika koga su mnogi zeleli da “ oslobode ”. Meksiko je u to vreme proglasio sebe domovinom svih revolucionara, od anarhista do trockista, pruzajuci azil i svim radikalnim levim politickim prognanicima.

U knjizi o ubistvu Trockog, upravnik meksicke policije je tvrdio da mu je Trocki predskazao kako ce biti ubijen, to jest kako ce ga Staljin koji ga je gonio preko svih kontinenata, pokusati da likvidira. Na pitanje upravnika policije – po cemu je tako siguran da ce ga Staljin pokusati likvidirati preko kamufliranog agenta koji ce se nalaziti medju trockistima, Trocki mu je odgovorio : “ Jer bih upravo i ja tako radio i jer sam ljude kojima sada Staljin komanduje, ja skolovao....”.

Sve su cesci slucajevi da se kao atentator pojavljuje strani izaslanik ili diplomata, osoba koja je po diplomatskoj tradiciji staroj vise od 2000 godina nosilac imuniteta, to jest zasticena od pretresa i hapsenja. Tako su predsednika Jemenske Arapske Republike Ahmeda al Gasmija juna 1978. ubili izaslanici predsednika Demokratske Republike Jemen ( 24. 6. 1978 ). Predsednik vlade Severnog Jemena, Abdul Aziz Abdulgani izjavio je stranim diplomatima koji su bili pozvani u predsednicku palatu, da je izaslanik juznojemenskog predsednika ( Salima Robaje Alija ) nosio tasnu koja je eksplodirala u trenutku dok se ovaj rukovao se ubijenim Al Gasmijem.

Frankova era

Medju spektakularna ubistva i veoma strpljivo i efikasno izvedene atentate svakako spada likvidacija naslednika generala Franka, admirala Blanka Karera koju su obavili ilegalci ETE 20. decembra 1973. godine. Covek koga je Francisko Franko odredio za vodju falange posle svoje, frankovske ere, bio je jezuitski tip, lukav iprepreden koji je sumnjao u sve i svakog, pa je tako izbegavao i svaki kontakt sa javnoscu.

Nije voleo da odrzava govore, da putuje, da se nalazi u vecem skupu ljudi, ukratko – krajnje nezahvalna licnost za svakog atentatora.Pa ipak je imao jednu manu kada je u pitanju mogucnost atentata, sto su atentatori primetili i do kraja iskoristili.

To je bila njegova duboka religioznost, osecaj obaveze da svake nedelje jednom navrati u jezuitsku crkvu u Madridu, na uglu ulice Velaskez i Kladio Kelo. Religioznost ga je kostala glave.

Mozda je najbolje da ispovest o likvidaciji Frankovog naslednika isprica jedan od atentatora, Baskijaca koji su za vreme fasizma pruzali totalnu opoziciju Franku, dok sadasnji teror protiv ustavne monarhije i spanske demokratije ne provodi cela Baskija, nego samo jedna sicusna, ali vrlo efikasna ilegalna organizacija koja sebe naziva “ Vojnim krilom separatisticke ETE “ i koja je za poslednje dve godine ubila dvadesetak visokih oficira u Spaniji, ne bi li izazvala novi gradjanski rat koji bi separatistima omogucio, kako oni misle, odvajanje Baskije od Spanije. Evo njegovih autenticnih izjava datih u jednom intervjuu u Svedskoj gde se sklonio posle atentata, jer su frankisti za njegovu glavu raspisali ucenu od 10 miliona pezeta, a porodica Karera Blanka jos milion povrh.

Ispovest atentatora

- Sve je pocelo 9. oktobra 1972. godine kada sam bio iznenada pozvan u Centralni komitet ETA na ilegalni sastanak. Obicno bi unapred znali za dnevni red sastanka, ali ovaj put nam nista nije bilo receno. Na sastanku je sve bilo jasno : frankisticka represija postaje sve okrutnija. Nase drugove strasno muce i odmah ih ubijaju. Vise ne traze ni priznanja. Zele inkvizitorska mucenja i smrt. ETA je morala nekako da odgovori protuudarcem i da rezimu pokaze kako se s njom ne moze nekaznjeno igrati. Trebalo je ubiti nekog visokog Frankovog rukovodioca. Koga?

Bilo je predloga da se ubije sam Franko. Davno smo to imali u planu, pa smo nekolicini nasih drugova izdali direktivu da pomno proucavaju, prate i beleze Frankove navike : gde se krece, kakve su mu navike kada drzi govore; voli li da izadje medju svoje ljude; itd. itd. Rezultat istrazivanja je bio porazan. Franku se nije moglo nista. Bili smo isuvise slabi da naudimo Franku. Plan kojim ce se ulicama kretati njegova kolona i kada ce poci  stvaran je i saopstavan nekoliko minuta pred polazak kolone...

Zato smo poceli da pratimo druge clanove Frankove vlade. Vili, Kako je glasilo ilegalno ime mog druga koga su Frankovi zandarmi ubili 1975. godine u Renteriji, predlozio je da ubijemo Frankovog naslednika Karera Blanka. Blanko je bio predsednik Vlade, druga po vaznosti licnost u Frankovoj hijerarhiji. Jedna zatvorena i potpuno nepristupacna osoba koja nije bila svesna da poseduje najbolje karakteristike za akt svakog atentatora : imao je ustaljene navike!

Za atentatora to znaci da je Blanko bio covek koji je godinama ustajao uvek u isto vreme, setao u basti svoje kuce-tvrdjave uvek u isto vreme, pa i jednom nedeljno, a pre svakog dana, odlazio u crkvu jezuitskog reda na uglu ulica Velaskez i Kaludio Kelo.

U crkvu je odlazio uvek u devet casova ujutro i to u blindiranom automobilu koji bi ga uvek cekao na istom mestu i uvek se kretao istim ulicama. U vreme kada bi kola prolazila ulicama, ka crkvi, policija bi sve prolaznike uterala u kapije zgrada, niko od stanara nije smeo biti na prozoru, tko da je izgledalo da se Kareru pruza totalna bezbednost. Sve smo to znali, zabelezili, skicirali, analizirali, zajedno sa oklopnim kolima marke “ Dodz Dzat “ koja su ga cekala od osam casova ujutru i vozila u crkvu. Uvek je stajao u Ulici Salamanka, veliki blindirani automobil.

U kolima bi se sa Karerom vozili sofer i jedan naoruzani policijski narednik. U devet bi bio na ulazu u crkvu, sa narednikom, a vozac bi ostajao u kolima. U 9.20 bi izlazio iz crkve, ulazio u kola i vracao se istom ulicom. Tako je pola naseg plana pripremio sam Karero Blanko, jer je imao ustaljene navike...

U pocetku smo mislili da upotrebimo rafal iz automatskog oruzja, ali kada smo ispitali o kakvim se blindiranim kolima radi, shvatili smo da od toga nema koristi. Kako god smo racunali njie bilo dosta vremena za begstvo posle atentata. Ideja za atentat je iskrsla sasvim slucajno. Dale su nam je same gradske vlasti kada su preko komunalnih organa u novinama upozoravale gradjanstvo na eksplozije plinskim bocama, i to posebno iz dotrajalih gasovoda.

Tako smo poceli da razmisljamo o eksploziji direktno ispod automobila Karera Blanka. Da sve bude sigurno odlucili smo da postavimo punih 30 kilograma eksploziva. Verujte, hteli smo njegovu sigurnu smrt, ali se dogodilo vise nego sto smo ocekivali. Eksplozija je bila tako jaka da je digla automobil do krova susedne kuce od pet spratova i bacila ga u susedno dvoriste! Kao zapusac sampanjske boce!

Kada sam posle eksplozije otvorio oci video sam na ulici krater kao od avionske bombe!

Najtezi deo posla je bilo postavljanje dinamita nasred ulice kojom su na putu za crkvu isla Karerova kola. Trebalo je prokopati tunel ispod zemlje koji bi vodio do polovine Ulice Klaudio Kelo, a da vas niko ne primeti.

Kraj tunela se zavrsavao na sahtu za kanalizaciju, gde smo postavili eksploziv i to pola metra ispod povrsine asfalta. radili smo sestorica. Imali smo srecu da u blizini mesta eksplozije nadjemo studensku garsonjeru za izdavanje. Vlasniku stana smo objasnili da smo vajari i da stan zelimo da adaptiramo za atelje.

Prokopavanje tunela

Kopanje smo zapoceli 17. septembra i kopali smo vise od tri meseca, sve do 18. decembra, ukupno pet metara dug tunel i metar visok. Bio je to mukotrpan posao koji smo svakog trenutka znali da prekidamo. Disanje je bilo tako otezano, da smo navlacili gas maske i kopali. Zemlju smo iznosili nocu u vrecama za smece. Na srecu nije bilo nekih preprecnih cevi. Posle atentata su novine pisale da sam ja bio mozak cele operacije, jer sam studirao rudarstvo. Budale. Ja sam student medicine!

Da smo laicki kopali dokazuje cinjenica da nam je za pet metara tunela trebalo puna tri meseca! Eksploziva smo imali koliko smo hteli, jer smo u jednoj ranijoj akciji u provinciji Avala dosli do tri tone veoma jakog eksploziva. Tim eksplozivom smo likvidirali i zloglasnog “ Cigaretu “ koji je uhapsene Baskijce mucio stavljanjem vrha zapaljene cigarete na kozu ljudskog tela. Podmetnuli smo mu kolica sa bebom prirodne velicine koja je prirodno plakala uz pomoc magnetofonske trake. Prisao je kolicima da vidi “ bebu “ u tom momentu je doslo do eksplozije.

Lov za atentatorima

Karerov eksploziv smo inicirali poljenjem elektricnom iskrom, preko zice udaljene 80 metara od mesta eksplozije, odakle smo imali jasan pogled na ulicu. Sve je to dobro obavio drug Argala koji je radio u elektricnoj kompaniji “ Iberduero “. Videli smo kako je eksplozija u gomili prasine digla Karerov automobil do krovova zgrada i onda ga tresnula o zemlju. Nastala je takva zbunjenost da je policija tek kasnije shvatila zaveru. Imali smo dovoljno vremena da pobegnemo u jednom kamionetu.

Prebegli smo u Francusku, ali su frankovci tako uporno tragali za nama, da su uspeli da ubiju trojicu od sestorice. Aculu su kidnapovali u Sen Zan Luzu i prebacili ga 1974. u Spaniju gde su ga strasno mucili da mu se osvete. I Hoza je pao od metka jednog gardiste, dok je cigor ubijen iste godine u Francuskoj. Hteli su i mene da namame, jer me Acula zvao na sastanak u kafanu, a ja sam po glasu preko telefona osetio da s njim nije nesto u redu. Odgovorio sam da dolazim, ali sam istog casa pobegao iz Francuske na sever. nisam pogresio, jer me zvao telefonom dok su mu frankovci drzali pistolje na celu...

Ovako glasi autenticna ispovest pripadnika ETE, 28-godisnjeg Hoze Ignacija Gomesa koji je radio pod nadimkom Marken. Covek broj dva Spanije, Karero Blanko, bio je zrtva neverovatnog atentata kakav izgleda neverovatan i u nekom kriminalistickom romanu. Baskijci nikada nisu mogli oprostiti Franku sto je naredio nemackim bombarderima iz hitlerovske legije u Spaniji, zvane “ Kondor “ da sravne sa zemljom drevnu baskijsku prestonicu Gerniku, sto su ovi i ucinili 26. aprila 1937. godine. Istovremeno Pikasovo platno ovekovecilo je tragediju Gernike koja je postala simbol fasistickog masovnog unistenja nevinog stanovnistva.

05.05.1997.                                                                                                               Josif Finci

                                                                                     

NA NISANU ATENTATORA